Felisijin izbor

Kad god pomislim na borbu za slobodu, setim se Felisijinog putovanja.

Jedina junakinja, koliko se ja sećam, koja je izabrala da živi bez okova društva, pod vedrim ili nevedrim nebom i bez krova nad glavom.

I istrajala je u svom izboru, bar do korica knjige u izdanju Nolita.

Šta se desilo posle kraja romana, nažalost ne znamo.

Možda njen duh i dalje luta po engleskim ulicama i poljima.

Ona je pobegla od kuće, vucarala se od nemila do nedraga, naivna i čedna.

Onda su je potkradali, iskorišćavali, maltretirali itd, već šta ljudi vole da rade sa finim osobama, onda je ona oterala sve dođavola i pokidala lance koje sistem voli da natovari kad hoćete da budete njegov deo.

Jer, ona je ludo poverovala varalici, ostala trudna i krenula da ga pronađe kako bi sa dripcem osnovala porodicu, kako bog i konzervativne snage društva zapovedaju.

Koja je cena slobode?

Visoka je, propinje se do plavog neba, ulazi u oblake i ko zna gde se završava.

To znači da ni sami ne znamo u šta se uvlačimo kad biramo slobodu.

Jer, sistem ne voli da vidi slobodne ljude.

Prosto je alergičan na njih.

Kako sistem ugleda nekoga ko pokušava da se penje klizavim užetom ka slobodi, lomi noge, pali kanap, vuče dole, podiže eskadrilu, šalje sve ubojite vojne izume samo da se dotična, zasad neslobodna individua ne odmetne iz kandži ropstva.

U tom sputavanju uspeva ili ne uspeva, svakako se iz petnih žila trudi pa koristi sve što u svojoj riznici podmuklosti baštini.

No, ko bira slobodu, taj bira život.

To bi valjalo imati na umu.

Obično se setim i Pijanog broda kad se bavim (ili maštarim o slobodi).

Napušten, napokon bez ljudskog jarma, brod je nošen vodenim strujama, predat prirodi.

On jurca i udara o stenje, razbija se ali i čisti pritom.

Sjedinjuje se s prirodom u destruktivnom plesu po talasima.

I taj je Remboov brod izabrao život.

Istina kratak ali pun adrenalina.

Slobode, naravno, nema bez granica, a svako od nas ima svoje viđenje prostora slobode, takođe i cene i žrtve.

Mogu da zaključim da u dosta dinamičnom svetu živimo.

Tiranskom i nemilosrdnom.

Ko se u njemu izbori za slobodu, makar i malu, sa granicama tankim i nejakim, ali bar onim koje se u toj centrifugalnoj energiji ljudi koji ne ljube lance pomeraju, taj je heroj.