Novo, novo, novo vreme

Ipak, znam zašto se menja doskorašnji „pejzaž“ (ovo je ironično jer zapravo pejzaž u našim glavama značio je pre svega prikaz prirode ili pogled na prirodu samu, dok sada nije ni nužno koristiti sintagmu „urbani pejzaž“ jer se u prirodu nasilno uglavila gomila zgrada i prateće infrastrukture, te je i značenje pejzaža – osim ako se drugačije ne naglasi – postao manje-više detalj stambeno-poslovnih jedinica sa dekorativnim cvećem).

Dakle, čitam zanimljivu knjigu – „Klimatska psihologija“ i počinjem da kapiram obim uništenja koji je luda glava uobraženog, samovoljnog i umišljenog čoveka izazvala.

Iz svojih egoističnih i arogantnih delova, čovek je umislio da je sve dokle mu pogled doseže ili čak mnogo više od toga stvoreno da bi njemu bilo ugodno i njemu na korist i korišćenje.

Antropocentrizam – jedan od temeljnih postulata ove civilizacije – važan je za razumevanje našeg ćorsokaka.

Sve je po ugledu i sa pečatom čoveka, jer on nije u stanju da se otvori za razumevanje sveta u kome je on samo gost ili jedan od gostiju na partiju koji zovemo život.

Binarni koncepti – gore/dole, levo/desno, dobro/zlo, na kraju čovek/životinja ili čovek/priroda samo su konstrukti kojima je osnova čovekovo telo i njegov emotivno-misaoni aparat.

Čovek je sebe postavio kao vladara sveta oko sebe i tu se prilično prešao.

Troši, rabi, iskorišćava prirodu i misli da je planeta Zemlja tu kako bi mu bilo udobno.

A sirota planeta ga je pustila da se k****, da belog čoveka više srednje klase smatra vlasnikom svega našeg.

Pa… pustila ga je dovoljno da se igra u svom luna-parku.

Onda je rekla „dosta više, smučila mi se tvoja gramzivost, odsustvo poštovanja prema svima drugima, prema svemu osim prema novcu, kapitalu i ideji uživanja! Sad ćeš ti da vidiš!“

I evo, gledamo.

Za koju godinu nećemo imati ni šta da dišemo, ni šta da pijemo.

A ona poslovična šljiva koja se često pominje u priči o demografiji… mrtva trka – ko će pre da nestane sa lica zemlje: ona ili mi.

Tako ćemo možda i uspeti da se skupimo ali pod nekom nadstrešnicom, jer neće biti ni šljiva ni drugih kultura.

A znamo i to koliko je mudro biti ispod nadstrešnica.

U zaključku: loše nam se piše ako ne shvatimo da novo vreme (koje nas više ne pita ni da li smo spremni ni da li ga želimo) dolazi i da ono donosi nove, zdravije koncepte – čovek je samo jedna od životinja i tako bi trebalo da se ponaša.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.