Foto: Privatna arhiva Ispostavilo se da ideja održavanja revije filmova – što Belgrade Film Festival zapravo jeste, barem trenutno – u relaksiranom terminu između zimskog i sretenjskog raspusta uopšte nije loša.
U okolnostima kreativne improvizacije, filmovi koji bi se dodatno ubajatili do nekadašnjeg martovskog termina FEST-a prikazani su na nepretenciozan način, a jedino ostaje pitanje finansijske isplativosti ove ka cilju zarade usmerene manifestacije.
No, to nije moj problem već onih koji je organizuju, i koji su mudro promovisali svoj poduhvat informacijom da egzistira potpuno nezavisno od državnih, u prevodu ćacijevskih institucija.
Sa druge strane, režimski oficirčići i vojničići kojima je dato da se igraju sa organizmom FEST-a u stanju kliničke smrti najavljuju nekakav četvorofilmski događaj u Sava centru krajem februara.
Čini se da je u njihovom delanju bilo i izvesne upotrebe uma, te je kao ključni adut za „prodaju cigle“ odabran novi film Olivijea Asajasa u kojem Džud Lou igra Putina; dakle, nešto što deluje privlačno za tip gledaoca koji se sve više „oštri“ za buduće učešće u svrgavanju kriminalne vlasti.
Mene, recimo, „Čarobnjak iz Kremlja“ zanima zato što smatram da je Asajas jedan od poslednjih relevatnih filmadžija (namerno koristim taj termin) koji su nam ostali, a takođe je i kompleksan mislilac, nesklon pojednostavljivanju i bilo kakvoj propagandi.
Naravno, neću ga gledati na režimskom šibicarenju već ću sačekati kada bude dostupan u bioskopskoj ili kućnoj distribuciji.
Uopšteno, savetujem da sada primenite taktiku ignorisanja, a ukoliko se FEST u oktobru nekim čudom dogodi eventualno predlažem da ga pretvorimo u nedelju dana od kojih će im presesti.
Opet, može i to da se ignoriše, što zavisi od celokupne društvene atmosfere na jesen, termina izbora, itd.
Elem, šta smo gledali na Belgrade Film Festivalu?
Bilo je tu filmova koje sam – ispostaviće se, pametno – odlučio da propustim tokom procesa novogodišnjeg odabira dvadeset najboljih naslova iz 2025.
„Bez izbora“ („Eojjeolsuga eobsda“/“No Other Choice“; r. Pak Čan-Uk; Južna Koreja, 2025) je nova ekranizacija romana Donalda E. Vestlejka „Sekira“ (1997), dok je prethodnu potpisao Kosta-Gavras („Le couperet“, 2005).
Južnokorejski autori su opsednuti surovim liberalno-kapitalističkim takmičenjem, ili su pak shvatili da se dotične priče dobro prodaju, i „Bez izbora“ predstavlja vredan, stručan dodatak tom estetski i ideološki opravdanom pravcu.
Ipak, nije i pomak unapred, i najznakovitiji rezultat jeste zaključak da priča istom snagom dela u Americi, Francuskoj i Južnoj Koreji, u rasponu od tridesetak godina, te da demoni imetka protiv kojih se borimo protokom vremena samo postaju naždraniji naših duša.
„Novi početak“ („Rebuilding“; r. Maks Voker-Silverman; SAD, 2025) je sledeća stavka filmografije Džoša O’Konora kojom ovaj fascinantni izvođač glumačkih radova pokazuje da ga više zanimaju proces i integritet trenutka nego konačni dramski ishod.
„Derište“ („Urchin“; r. Heris Dikinson, VB/SAD, 2025) je autorski prvenac momka koji je najpoznatiji po glavnoj muškoj ulozi u „Trouglu tuge“ Rubena Estlunda.
Prvi kratki film je režirao još 2013. i zapravo se radi o temeljnom i (samo)istraživačkom putniku – poput O’Konora, zadovoljnom iskrenošću namere, i sa dramskim razrešenjem kao manje bitnom stavkom.
Kako god, predviđam da bi nam Dikinson relativno uskoro mogao isporučiti nešto zaista sjajno.
„Suvozač“ („Pillion“; r. Heri Lajton; VB/Irska, 2025) i „Novi talas“ („Nouvelle Vague“; r. Ričard Linkleter; Francuska/SAD, 2025) su, sa druge strane, filmovi koje je trebalo proveriti u decembru i, budući da su u srpskim bioskopima prikazani tek sada, biće uzeti u obzir kada se bude razmišljalo o vrhuncima 2026. godine.
Posebno „Suvozač“, ljubavna priča o odnosu dvojice muškaraca koji igraju zadate uloge unutar „master-slave“ bajkerske supkulture.
Zvuči specifično, da bi veštinom autora i glumačkog dvojca Heri Meling/Aleksander Skarsgard doseglo nivoe i emotivne i svake druge univerzalnosti.
Linkleterov „Novi talas“, o par meseci idejno-produkcionog formiranja i snimanja „Do poslednjeg daha“, jeste film koji nema izraziti „raison d’ être“.
Istovremeno je i najlepši odmak od stvarnosti koji možete da zamislite.
Uz to, Zoi Dojč je odlična kao Džin Siberg, a ni, do „Novog talasa“ anonimni, Gijom Marbek nije za bacanje kao Godar.
„Palestina 36“ („Palestine 36“; r. Anmari Jasir; Palestina i još deset zemalja, 2025) – koju jesam uzeo u obzir krajem prošle godine, nadajući se da će biti bolja – je lako mogla biti bliskoistočna „Dara iz Jasenovca“, da bi ipak dosegla uvažavajuće „bulajićevske“ standarde.
Nerešivi umetnički problem se nalazi u postavci „nas koji konačno dobijamo priliku da snimimo film o nama kao žrtvama“, a vredi se setiti nedavne Vinterbotomove „Šošane“ u kojoj je engleski reditelj demaskirao užase iz istorijskog delanja sopstvene nacije, i gde je gorepomenuti Heri Meling bio fascinantan kao zlikovački kolonijalni pandur.
Podvucimo još jednom „žutom“: jedino ima smisla kada subverzivna istorijska istina dela služi da bi najviše zabolela i grižom savesti ispunila gledaoce iz zemlje u kojoj je delo nastalo.
Mogli smo proveriti i kako piše scenario i glumi Charli XCX, s tim da je „Erupcija“ („Erupcja“/“Eruption“; r. Pit Ous; SAD/Poljska, 2025) pre nalik nasumičnoj epizodi serije „Jutro će promeniti sve“ nego dramskoj celini.
Deluje da ekipa nije ni htela mnogo više od par nedelja u Varšavi za tuđi novac.
Što nije da nije pankerski.
Najzabavniji, ili pre jedini zabavan deo filma „Kristoferi“ („The Christophers“; r. Stiven Soderberg; SAD/VB, 2025) je što me nastup Iana Mekelena podsetio na njegovog vampira iz spota za pesmu „Heart“ Pet Shop Boysa.
Van toga, imamo posla sa intenzivno irelevatnom fabulom naseljenom banalnim likovima, pri čemu ta činjenica nije prepoznata kao jedina moguća osovina.
Od scenariste „Bilove i Tedove neverovatne pustolovine“, i posebno „Bilovog i Tedovog uvrnutog putovanja“, bi se moglo očekivati više.
Džarmuš je dobar, a na iznenađujuće maštovit način je dobar i film Anješke Holand o Francu Kafki.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
