Autogol opozicije u Narodnoj skupštini

Državni univerzitet u Novom Pazaru u blokadi je od kraja januara, pazarski studenti išli na proteste u druge gradove, onda njima došli musafiri, koje su dočekali kako dolikuje. Za to vreme pristalice Dodikove SNSD držali svoje proteste u Banjaluci, život daju, Dodika ne daju, a on, nakon fol pružene ruke i poziva na dijalog, nastavio da preti i usvaja zakone koji vode rušenju BiH.

Zapretio je Srbima koji ostanu da rade u institucijama BiH da će biti proglašeni za „trajne izdajnike“. Znači, ima i nekih privremenih izdajnika? „Objesićemo njihova imena na pločama gdje god budemo mogli, u medijima i svugdje. Nećemo tolerisati izdaju“, grmi Dodik. Tarabe su čini mi se najbolje za to.

Lepše su bile slike iz Novog Pazara, gde su studenti iz Srbije stigli dan pre „majanja“ u Nišu. Pridružili im se građani Novog Pazara i okoline, a grad je doživeo nešto što nije u svojoj skorijoj istoriji. Protesti u ovom gradu su više nego retki. U većinsko bošnjačkim sredinama nikada nije bilo većih štrajkova i protesta. Protestovali su zbog lokalnih problema, ali ih šire teme nisu zanimale. Jednostavno, nisu se Bošnjaci identifikovali sa ostatkom Srbije i sve proteste su posmatrali kao „srpska posla“, koja se nas tiču, pošto „svi Srbi na nas Bošnjake jednako gledaju“, „mrze nas“ ili bar „ne podnose“.

Kako god da se završe, studentski protesti su za Srbiju uradili mnoge pozitivne i blagotvorne stvari: naterali su ljude da dignu glavu, vratili nadu, oživeli solidarnost, Bošnjake uverili da je Srbija i njihova zemlja… U istom redu smo videli studenta pravoslavca i studenta muslimana kako se na svoj način mole. Kad je počeo Ramazan Nišlije su na protestu 1. marta gostima iz Novog Pazara pripremili juftar (obrok kojim se uveče završava dnevni post). Tolerancija i „bratstvo-jedinstvo“ u praksi, samo da se ne pojave na nekoj narednoj utakmici FK Novi Pazar huligani „Zvezde“, „Partizana“ ili nekog trećeg kluba i vrate sve na staro.

Nije se probudio samo Novi Pazar već i sela širom Srbije. Od Mokrina do Miločaja. LJudi su očigledno besni, ljuti i neće više da trpe. Kako na to odgovara Skupština Srbije, najviši zakonodavni organ zemlje? Svađom, tučom, dimnim bombama, uvredama…

Od opozicije stalno tražimo da uradi nešto, da iskoristi atmosferu koju su stvorili studenti, ali ono juče u republičkom parlamentu autogol je impresivnih razmera. Vučić može da se raduje, kao Putin Trampovoj svađi sa Zelenskim. Za promene sam, i smenu aktuelne vlasti, a odavno tvrdim i pišem da Vučić Srbiju vodi u lošem smeru. Za opoziciju sam uvek imala razumevanja. Toliko ih blate vlast i njima bliski mediji, da sam smatrala da nije potrebno da im mi, s druge strane, „stajemo na muku“, no jučerašnji haos im nije bio potreban.

Vladajuća većina ima svoju odgovornost za dešavanja u parlamentu, prema opoziciji ne pokazuju nikakvo poštovanje, štaviše, ali dimnim bombama i flašama, ko god da ih je bacio, nije mesto u parlamentu. Opozicija je mogla od studenata da nauči kako se organizuju i vode protesti.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.