Bauk idiokratije

Ipak mi sve češće pada na pamet film koji se nikada nije i neće naći ni na kakvoj listi najboljih. S pravom. Nije nikakvo veliko delo, ali vredi ga pogledati. O naučnofantastičnoj komediji „Idiokratija“ je reč, reditelja Majk DŽadža, tvorca otkačenog i bizarnog animiranog dvojca Bivisa i Batheda. Glavnu ulogu u „Idiokratiji“ glumi Luk Vilson.

Radnja ide ovako, američka vojska 2005. godine pokrene eksperiment hibernacije dve osobe, muškarca i žene, koje bi posle dovoljno godina trebalo da probude i istraže kako se prilagođavaju izmenjenoj sredini. Za eksperiment biraju pripadnika američke vojske DŽo Bauersa, a kako u armiji nisu našli odgovarajuću ženu, angažuju prostitutku Ritu. Dese se nepredviđene stvari i umesto za nekoliko godina, njih dvoje se probude posle 500 godina.

Imaju šta da vide. SAD, najveća sila sveta, u potpunom haosu. Očekivalo bi se da su nauka i tehnologija za pet vekova, ljudski intelekt razvili do neslućenih granica, ali sasvim suprotno. Ljudi su postali glupi, prosečni IQ 20, žive u prljavštini, truju se nezdravom hranom i pićem, jedva komuniciraju… Takoreći kompletni idioti. Reklame velikih kompanija na svakom koraku i samo one šljašte. Demokratija na papiru postoji, pa su za predsednika izabrali bivšeg profesionalnog rvača i porno zvezdu, osobenog stila oblačenja i imidža, koji drži histerično patriotske govore o Americi, uz pesmu i pucanje. Peripetije se nižu, zatvor, borba za život, a DŽo za koga test pokaže da je najpametniji čovek na svetu postaje potpredsednik, pa predsednik SAD. Na prvi pogled srećan kraj, ali nije, jer tako zamišljenom distopijskom društvu spasa nema.

Lako ćemo s filmovima i budućnošću, nego šta imamo u sadašnjosti? Idiokratija, koja se definiše kao vladavina isključivo na osnovu sopstvenog stava i mišljenja, bez uvažavanja bilo čijeg i drugačijeg, širi se planetom kao nekada bauk komunizma. Mesije, spasioci naroda i država gde god se čovek okrene. „Naš“ mesija odlučuje o svemu, od mesne zajednice do republičke vlasti, poslove i državnu imovinu poklanja prijateljima i mogućim saveznicima iz zemlje i sveta, uskoro će i zvanično da postane „vrhovni komandant“ vojske. Još ovo malo nezavisnih medija, umetnika i pravosuđa da uništi i evo nam evropske „Severne Koreje“.

Još jedno istorijsko i dramatično obraćanje imao je juče. Opet o NIS-u i opet pokušaj kupovine vremena. Ruskoj strani je dat rok od 50 dana da nađe novog vlasnika. Ukoliko se to ne dogodi, Srbija će preuzeti upravu i ponuditi Rusima „najveću moguću cenu“ za NIS. Znala sam da rešenja neće biti čim je Vučić obraćanje počeo kritikom RTS.

Uvek je Vučić voleo da se poredi sa Josipom Brozom, na zgražavanje mnogih od nas, nekadašnjih „Titovih pionira“.

Odugovlačenje rešavanja problema oko NIS, pokazuje da Vučić Brozu nije ni do kolena i da se njegova navodno mudra i državnička politika svodi na šibicarenje i produžavanje ostanka na vlasti po svaku cenu. Pošto je Broz bio ne samo vrhovni komandant već i maršal i doživotni predsednik, da li će predsednik Srbije i na nešto od toga „baciti oko“? Titula maršala mu je nedostižna, a predloga da postane doživotni predsednik je već bilo. A posle 50 dana verujem biće ih još.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.