Govorničke veštine

Vrsne intelektualce Vojislava Koštunicu i Zorana Đinđića, ljudi su teško razumeli. Vuk Drašković i Vojislav Šešelj su, na svoj način, bili mnogo jasniji. Naprednjački duo Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić, sušta suprotnost. Prvi narodni lik, Šumadinac tako je i govorio, drugi kada usta otvori nikako da ih zatvori. Toliko dugo i često priča da neki poveruju da je teška bolest u pitanju, drugi da je mnogo pametan i da boljeg nema. I „lupe“ ono legendarno „ko ako ne Vučić“. Iako vide da u zemlji retko šta funkcioniše.

Ovih dana se istakao i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, kome očigledno bolje ide pesma nego govori. Em je loš govornik, em se stalno vadi poštapalicama „dakle, ovaj, šta sam hteo da kažem“. Loše se vadio odgovarajući na pitanja o upotrebi sile protiv demonstranata širom Srbije, kao i „zvučnom topu“ iz marta. Nedavno se na RTS-u vratio Kosovu. Ako se negde srpski političari dobro snalaze to je Kosovo. Ništa teško – naše bilo, jeste i biće, srce Srbije i tome slično. Dačić je, ničim izazvan, otišao korak dalje i izjavio da je Srbija prevarena prilikom potpisivanja Briselskog sporazuma 2013.

„To je prevara zato što nisu nam tako govorili kada smo potpisivali Briselski sporazum. Mi smo u dobroj veri ušli u sve te dogovore isključivo zbog toga da bismo ostvarili kompromise koji bi bili u interesu svih na Kosovu i Metohiji. I na kraju je Srbija uradila sve, a prištinska strana je od samog početka počela sve to da bojkotuje uz otvorenu podršku nekih zemalja“, rekao je Dačić. Na to je reagovala opozicija, pozivajući Dačića i Vučića da podnesu ostavke jer navodno nisu znali šta potpisuju. Odgovorio im Dačić, za svaki slučaj, pisanim saopštenjem.

„Nisam nikada rekao, niti bih rekao, da smo mi, Srbija, Aleksandar Vučić ili ja lično, bili prevareni da potpišemo Briselski sporazum. Takva formulacija bi implicirala da nismo znali šta potpisujemo, da nismo razumeli važnost dokumenta ili da smo nesposobni da procenimo političku realnost. To ne samo da nije tačno, već je duboko uvredljivo“, istakao je Dačić, koji ponovo nije rekao ono što je rekao. Ovome je prethodila izjava ministra za evropske integracije Nemanje Starovića, koji je rekao da je Srbija spremna na velike kompromise po pitanju Kosova kada se približi članstvo u EU. I opet zaradio opomenu šefa.

Čemu sada pominjanje Kosova? Da li se nešto sprema ili Kosovo ponovo služi za zloupotrebu preostalih Srba i „guranja pod tepih“ drugih tema? Vučić pobedio „obojenu revoluciju“, ali knjigu još čekamo, protesti tinjaju, uz šansu da buknu na jesen, pa nije loše imati u rezervi večitu temu. Mada bi vlastima bilo bolje da se bave problemima na koje imaju uticaj. Isto važi i za studente, koji imaju velike političke ambicije, ali koji vole nekada da skrenu s puta. Ako ne želite da ponavljate greške prethodnika sredite prvo svoje dvorište, dakle, ono što ste najavljivali: kriminal, korupcija, sistem, institucije… Kosovo je, do daljeg, tema završena 1999. godine.

Da se vratimo govorničkim veštinama. Premijer Macut na obeležavanju 100 dana Vlade pošao stopama svoje prethodnice i Lebane nazvao Hlebane. Brnabić ipak ne mora da brine. Njenu ulogu u novijoj istoriji i doprinos govorničkim bravurama niko ne može da ugrozi.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.