Nisu AV i dva ministra jedini

Izjasnio se i AV, rekavši otprilike: „Safeta Biševac je pametna žena. O meni piše sve najgore, ali ima pravo na to“. Time sam, zvanično postala čini mi se jedina novinarka koja je od samog AV dobila dozvolu da ga kritikuje. Takoreći sam licencirana kritičarka. Nek to imaju u vidu režimski mediji.

Ovaj uvod je bitan, jer je predsednik ponovo gostovao u „Hit tvitu“. Prvo je kukao da su ga svi napustili, od demonstranata ga branili samo Repac i Kričak, niko više ni iz MUP ni BIA. Država po ko zna koji put bila u opasnosti, a on sam na vetrometini. Onda, ničim izazvan, udario po Miši Bačulovu, opozicionom odborniku u Skupštini Novog Sada, pokazao snimak na kome „unezvereno šeta“ ispred novosadske Železničke stanice nekoliko sati pre pada nadstrešnice. „Uveren sam u njegovu nevinost, mada naravno ne isključujem mogućnost da grešim“, rekao je predsednik dan kasnije, uzgred dodajući da Bačulov nije baš pametan.

Šta reći? Bačulov, koji je više puta govorio da je tog tragičnog dana bio na stanici i vozom putovao u Beograd, ovom izjavom je doveden u vezu sa padom nadstrešnice, smrću 16 ljudi, indirektno proglašen za teroristu. Dno dna. Ništa kriminal, korupcija, loša gradnja, država pokušava da, bez dokaza, podmetne priču o diverziji i terorizmu. Mnogi glasači naprednjaka će u to poverovati, jer oni veruju i da im AV lično, iz svog džepa isplaćuje penzije, svojim rukama i ašovom, gradi kilometre puteva. U kakvoj mi to državi živimo kada predsednik sebi da za pravo da nekog bez dokaza optužuje za strašan zločin, naslađuje se time i zašto ni ovo nije „dno dna“? AV nam sigurno sprema još neverovatnih bedastoća.

Kakav predsednik takvi i ministri. Boris Bratina za informisanje i Dejan Vuk Stanković za prosvetu su studenta Ognjena Markovića koji je bio u humanitarnoj flotili za Gazu, izvređali nazivajući ga „nesrećnikom“, kome država ne treba da pomaže. Srbija je po zakonima dužna da pomaže svojim građanima koji upadnu u pravne nevolje u inostranstvu. To bi predsednik i ministri trebalo da znaju, jer mi njih plaćamo da rade svoj posao. Ne moraju da se slažu sa Ognjenom, dokazali su više puta da im ljudskost nije jača strana, ali da mu pomognu moraju. Bar dok su na državnim funkcijama.

Za razliku od predsednika i pomenutih ministara, Ognjen je pokazao ljudskost i hrabrost. Jer ljudi treba da se suprotstave zločinima, da se trude da pomognu nesrećnim, gladnim civilima koje neko napada, bombarduje, izgladnjuje… Jednostavno, bio student, političar, novinar… treba prvo biti čovek.

Nisu AV i dva ministra jedini, na društvenim mrežama mnogi se podsmevaju i vređaju Ognjena Markovića. Zašto? Zato što je pokazao humanost i odlučnost, a živimo u vremenu kada su te osobine nekako „passe“.

Ognjen je pušten iz izraelskog pritvora, a razgovori o primirju u Gazi počeli u Šarl el Šeiku. Nadajmo se da će biti uspešni, dovesti do mira i da će Alon Ohel, izraelsko-srpski građanin koji se u zatočeništvu Hamasa nalazi već dve godine, biti uskoro oslobođen.

Teško je zamisliti kakav pakao Alon preživljava i kako je njegovoj porodici. Treba se nadati da je živ i da će mu porodica, prijatelji i mladost pomoći da život nastavi, a rane bar zaleči.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.