Reči i lažireči

Kako je naveo Oksford pres, termin pokazuje da su ljudi svesni taktike onlajn manipulacija i manipulativne tehnike na internetu. Za srpsku reč godine ranije je izabrana „bezrečica“, koja opisuje stanje velikog uzbuđenja kada se dogodi nešto potpuno neočekivano, lepo ili ružno, pa ne možemo da nađemo prave reči. Reč je predložila Slavica Rakčević iz Beograda i njoj je pripala prva nagrada od 600 evra. Reči u ovim izborima bira stručni žiri, ali postoji kod nas i izbor „lažireči“ godine. Izbor „lažireči“ koja iskrivljuje ili prikriva smisao onoga što imenuje, traje do 8. decembra. Među predlozima pristiglim na konkurs trenutno vodi „studenti koji hoće da uče“, sledi „obojena revolucija“, saopštili su organizatori.

Sve pomenute reči mogu se upotrebiti i za našu političku situaciju. „Mamac za bes“ ne mora da se primenjuje samo za internet sadržaje. Svako pojavljivanje AV na bilo kojoj televiziji u meni i mnogim drugima izaziva ljutnju i bes, te je on svakako „mamac za bes“. U skladu sa tim, trudim se da njegove javne nastupe izbegavam, ali to je nemoguće. Posao je posao, a AV je na moju žalost i dalje predsednik i plašim se biće to duže nego što bismo želeli. Mnogo nas je bez reči („bezrečica“) kada čuje: „blokaderi“ hoće nasilje, žele da unište Srbiju, imao sam „pametnija posla“ nego da odem u Tužilaštvo, imamo toliko zlata da nemamo gde da ga smestimo, narod ne mora da brine… Bitka za „lažireč“ kod nas je svake godine žestoka.

Čini mi se da su rezultati lokalnih izbora u Sečnju, Mionici, Negotinu za AV bili „mamac za bes“ i izazvali „bezrečicu“. Ne sokolimo se previše, lista koju je predsednik Srbije predvodio i čija je okosnica njegova Srpska napredna stranka osvojila je većinu na nečemu što izborima zovemo, a što očigledno po standardima uređene države to nije. Ali nit je Srbija uređena nit je država. Jer ne znamo joj granice, državne institucije zvanično postoje ali ne rade, nemamo ni policiju, pa ni demokratske izbore ne možemo da očekujemo. Šteta što sam zakasnila za prijavu „lažireči“ godine, mogu to da budu i „državne institucije“ i „policija“. Kakvi da su, izbore treba očekivati i na njima glasati, pošto je to najbezbolniji način smene vlasti.

Posle izbora u ove tri opštine slavili su i vlast i oni koji su protiv, studenti, opozicija, „blokaderi“. Drugi zato što je vlast u Mionici i Sečnju osvojila značajno manje glasova nego na prošlim izborima. Prvi zato što su ipak pobedili. Da vlast nije zadovoljna, pokazuje i to što na slavlju u sedištu SNS-a nije govorio AV već Miloš Vučević, predsednik SNS-a („lažireči“ prosto naviru). Slavlje je bilo više nego skromno, od funkcionera tek nekoliko. Da AV nije zadovoljan pokazuje to i njegova izjava u telefonskom obraćanju: „Očekujem da u Sečnju naredna pobeda bude mnogo ubedljivija“.

Kosjerić, Zaječar, Sečanj, Mionica, opomena su za naprednjake. Plašim se, tačnije sigurna sam, da to neće dobro shvatiti.

Vlast će još više pritisnuti, što može da izazove „duhoklonuće“ kod protivnika režima, ali i kontraefekat. Rečnikom ranijih reči godine takozvanu „rasanicu“, izlazak iz nekog stanja nejasnoće, neodređenosti, kao kad se izbistri suština.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.