Subota, 13. maj, Hamburg. Kapetan Gustav Šreder stoji na mostu i posmatra svoje putnike na molu broj 76 u hamburškoj luci. Puni nade, oni su tu da se ukrcaju na brod koji treba da ih odnese u „slobodu” (Iz knjige Leto trideset devete Vernera Birmana). Brod „Sent Luis” zaplovio je iz Hamburga, sa više od 900 nemačkih Jevreja ka Kubi. Bio je to njihov pokušaj da se spasu progona u nacističkoj Nemačkoj, a o njihovoj plovidbi snimljen je i igrani film. Brod uplovljava u Havanu 27. maja. Kubanski predsednik Bruo odbija da pruži utočište putnicima zato što „imaju ilegalna dokumenta dobijena podmićivanjem”. Ištvan Pastor, lider SVM rekao bi „krše zakon”.
Kapetan Šreder nastavlja potragu za zemljom koja bi ih primila. Dolaze do Floride, Amerika ih odbija. Predsednik Ruzvelt je u kampanji, vlada nezaposlenost, niko ne želi očajnike koji bi „zauzeli radna mesta”. Liči na reči premijera Orbana, Kamerona i mnogih drugih političara današnje Evrope? Odbijaju ih i Kanada i Dominikanska Republika. Vraćaju se u Evropu. Evropske zemlje ih odbijaju. Prolaze meseci. Onda se Holandija, Francuska, Belgija, Velika Britanija „velikodušno” dogovaraju o kvotama prihvata Jevreja sa „Sent Luisa”, čime su većini produžili život za koju godinu. Nažalost, po nemačkoj okupaciji Francuske, Belgije, Holandije, dospevaju u konc logore i skoro svi putnici „Sent Luisa” umiru.
Od poraza nacističke Nemačke prošlo je 70 godina. Evropa je danas potpuno drugačija: demokratija, integracija, tolerancija, ljudska prava… Drugačija je i muka koja je stotine hiljada ljudi naterala da napuste Siriju, Irak, Avganistan… i potraže utočište u Evropi. Sa jevrejskim izbeglicama iz tridesetih vezuju ih, međutim, jad, nerazumevanje, mržnja, odbijanje sa kojima se suočavaju. Zar su to evropska tolerancija i humanost? Ovi nesrećnici prolaze i kroz Srbiju koja ih je do sada uglavnom ljudski dočekivala. „Videla žaba da se konj potkiva”, pa i kod nas poslednjih dana mogu da se čuju različite neljudske ideje i ocene. Sve pohvale vlastima koje za sada odlučno odolevaju takvim glupostima i time sprečavaju ozbiljnije izlive mržnje. Zamislite šta bi bilo da Vučić izgovori deseti deo Orbanovih ili Kameronovih budalaština?
SNP Nenada Popovića bi da gradi zid ka Makedoniji. Izbeglice su za gradonačelnika Kanjiže Mihalja Bimbu „stranci koji ne poseduju najosnovnije elemente opšte inteligencije i kulture”. Dotični je sa majkom 1956. izbegao iz Mađarske u Srbiju i valjda bi bar zbog toga trebalo da prema izbeglicama pokaže malo više saosećanja. Šta bi bilo sa tada malim Bimbom da je 1956. bilo žičane ograde između Mađarske i Srbije? U medijima se povremeno mogu pročitati šovinistički tekstovi, katastrofična predviđanja i analize ko i šta stoji iza „azilanata”.
Mrzitelji izbeglica i stranaca mogli bi da pogledaju snimak simpatičnog Niklasa, četvorogodišnjeg dečaka iz Nemačke. Nemačka je suočena sa nizom napada na izbeglice, a ovaj mališan je, izveštavaju nemački mediji, održao lekciju svima. Prišao Niklas TV voditelju koji ga je pitao da li je bio u vrtiću i da li je tamo lepo? „Da, lepo je“, odgovorio je Niklas, a na pitanje „ima li i tamo stranaca“, mirno je rekao „nema – tamo su deca“. I izbeglice po beogradskim parkovima, Kanjiži, Preševu…čekajući prevoz ka EU, samo su ljudi koji beže od ratova i zla. Treba im pomoći da što pre stignu gde su se zaputili i nadati se da će se Brisel i bogatije zemlje EU urazumiti i ozbiljno se uključiti u rešavanje izbegličke krize koja potresa ceo kontinent. Da se, daleko bilo, « Sent Luis » ne ponovi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
