Skup velikih očekivanja

Ako budu odlučivali centri moći, vlast i predsednik Vučić, mogući su incidenti. Dešavalo se, 5. novembra prošle godine i 5. septembra ove u Novom Sadu, u Beogradu 15. marta, ali i širom Srbije, da vlast ubaci „sumnjive elemente“ koji počnu da lome, napadaju, a policija je potom upotrebljavala preteranu silu protiv demonstranata, a ne „sumnjivih elemenata“. Strahuje se da incidente mogu da isceniraju i 1. novembra, ali, valjda čak ni Vučiću takva nečovečnost i gadost na dan komemoracije neće pasti na pamet.

Da vidimo šta se od „naše“ strane može očekivati – miran, masovan, dostojanstven komemorativni skup. Neki se pitaju da li će se ponoviti 15. mart? Ili 5. oktobar? Sumnjam, jer to je pre svega komemorativni skup. Koji će nam pokazati da nas ima puno koji ne želimo da živimo u korumpiranoj državi u kojoj jedan čovek o svemu odlučuje. Koji nas pravi budalama, vređa, ponižava, jer misli da je inkarnacija boga, Broza, Miloševića, zavisi od prilike i potrebe. On sebe vidi kao istorijsku ličnost koji će ovaj grad i zemlju prilagoditi svojim vizijama i planovima.

Mi koji se tome ne divimo, već kritikujemo sve čudnije ponašanje predsednika i njegove planove, „neprijatelji“ smo, čak i „ustaše“. Ostvarenje Vučićevih planova pojedincima donose značajnu materijalnu dobit, a nama ostavljaju dugove i zato moramo na svaki način da probamo da zaustavimo te sulude i skupe ideje. Možda ne uspemo, ali moramo da probamo. Možda će se neki ponovo razočarati ukoliko 1.11. ne donese političke promene, ali od komemorativnog skupa to ne treba očekivati. On je kockica u borbi koja traje.

Šta god da se desi 1. novembra i kasnije, Studentski protest je Srbiji vratio nadu i pokazao da zemlja od Subotice do Novog Pazara može da bude jedinstvena. U tome je bila značajna uloga mojih zemljaka, sandžačkih Bošnjaka, koji su se ne samo uključili u protest već postali njihov simbol. Mnogi pazarski studenti su se tek sada osetili kao građani Srbije, a Srbija ih je dočekala raširenih ruku. Višegodišnje širenje mržnje, aktuelne Informerove laži o „džihadistima“, „hamasovcima“, koji hoće da ruše Srbiju, poraženi su svakodnevnim slikama dočeka Novopazaraca u Kosjeriću, Ubu, Obrenovcu, Kraljevu… Samo da se ne vratimo u prošlo stanje mržnje, koje ovih dana gledamo iz nekadašnjeg „drugog oka u glavi“.

U Podgorici pre neki dan iz nejasnih razloga došlo do tuče između mladog Podgoričana i grupe turskih građana. Podgoričanin izboden, a napad je izazvao višednevno šovinističko divljanje uz poruke „Ubij Turčina“, uništavanje turskih objekata. „Varvari“ navijači „Budućnosti“, patroliraju gradom naoružani palicama, motkama, traže Turke, da ih ubiju ili samo oteraju. Neki u Crnoj Goi tvrde da iza ovoga stoji, naravno, AV. LJut, kao, što su Turci prodali Kosovu oružje, pa izazvao incidente u Crnoj Gori. Crnogorci fol sve fini, ljubazni, kosmopolite, ne bi oni nekog mrzeli… U to ne verujem. AV je „naš“ problem, bavite se vi svojim. Ako imate sumnjive i opasne strance, ko ih je u vašu „ekološku državu“ pustio? Sigurno ne AV već vaši političari. Kad je kod sumnjivih i opasnih stranaca, pun ih je naš Vračar, ali nisu Turci već Crnogorci.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.