Zamena stanovništva

Građani nekadašnje Jugoslavije masovno napuštaju svoje države. Ne osvrću se na priče da je na Zapadu teško i ekonomska kriza. Odlaze Srbi, Hrvati, Bošnjaci, Crnogorci, Albanci, Makedonci i ostali u Nemačku, Austriju, Švedsku, Irsku i dalje. Dokazani smo „apsurdistan“, našim zemljama i prostorima decenijama vladaju nacionalisti, a pripadnika „naših“ naroda sve manje.

„Naši“ odlaze, kod nas dolaze iz Turske, Bangladeša, Nepala, Šri Lanke, spremaju se i iz Afrike, uglavnom zbog privremenih poslova, na „bauštelu“, prevozu i drugde. Preduzetnik iz Gane reklamira Srbiju, „zemlju na istoku Evrope“, koja traži radnike, posle pet godina daje državljanstvo i pasoše i onda mogu po celom Starom kontinentu da idu. „Malo“ je preterao to sa pasošima, ali privlači čovek klijente. U delu građana Srbije usadio se strah, malo od očekivane nestašice energenata i hladne zime, više od dolaska stranaca tamnije puti. Primećuje se to na svakom koraku.

Starija gospođa u gradskom autobusu mi nedavno održala lekciju. Počela od toga da ništa nije kao pre, ni veš-mašine ni autobusi, a došla do toga da ne sme na ulicu da izađe od stranaca kojih je sve više u Beogradu. „Možda su turisti“, kažem. „Ma kakvi turisti“, uzdiše. „Možda su Rusi“, dodajem. „Ma neka su Rusi“, kaže. „Pa i oni su stranci“, ne dam se ja. „Oni su naši, beli. Ovih crnih se plašim“, poručuje, uz konstataciju da ne mrzi nikoga, svi smo ljudi, ali da tamnoputih ima sve više, idu u grupama i strašno izgledaju. Onda, uz „prijatno“ izađe iz autobusa, a ja na obližnjem zidu videh natpis „Zaustavimo zamenu stanovništva“ i najavu skupa tim povodom.

Razumem da svako društvo uznemirava dolazak većeg broja došljaka iz drugih krajeva sveta. Donose drugačije običaje, a „domaći“ se naravno pitaju koliko će im promeniti način života, da li će zauzeti poslove, pljačkati, opteretiti zdravstvo i ostale službe. Budimo ipak racionalni. Pogledajte početak teksta.

Potrebni su nam mladi stranci da rade poslove koje od „naših“ nema ko da radi. Otišli u Nemačku, a neko mora da ih zameni. Nemci, Švajcarci, Rusi neće da rade u Srbiji za 500-600 evra, već neki drugi, možda tamnije puti, pa šta? I mi belci smo njima čudni. Zamislite samo koliko je njima u njihovim državama teško kada moraju da dođu u jadnu Srbiju da rade. Ne treba ih mrzeti, ne treba ih se plašiti, a ni nasedati na teoriju „zamene stanovništva“. NJen tvorac je francuski pisac Reno Kami koji je o tome napisao više knjiga, najpoznatija „Velika zamena“.

Njegova teza je da, moćna elita belu, hrišćansku, evropsku populaciju zamenjuje „obojenim“ narodima, koji masovnom migracijom dolaze iz Afrike, Bliskog istoka, uglavnom muslimanskih zemalja. Zašto bi to radili? Stvar je verujem jednostavnija i praktična. Zapadu je potrebna radna snaga i moraju negde da je nađu. Mi Balkanci nismo dovoljni. Reč je znači o ekonomskoj potrebi, a ne nekom zlom planu. Uz to ako je neko migrirao iz svojih zemalja to su vekovima činili Evropljani.

Nezvani osvajali tuđe zemlje, kolonijalnim sistemom uništavali su i pljačkali društva i narode koje su zaticali. U novije vreme, bili i neki ratovi u kojima su uništili nekoliko, gle većinsko muslimanskih, zemalja. I šta ćemo sad? Sve se vraća, sve se plaća. Zato bez brige, nas Balkance na Balkanu niko ne može i neće da zameni. Nezamenjivi smo.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.