Neki bekrija se vraća iz kafane pijan…

I, na tome mu se ona, kao njegova partnerka zahvaljuje…

Pa, to je bilo neslušljivo i devedesetih, kada je gomila „partnera“ išla na ratište i ginula, a ona isto to pevala na tadašnjim režimskim medijima, za Slobodana Miloševića, Željka Mitrovića i ne znam za kakve još spodobe, neosetljivce koji su zgrnuli gomilu love dok su drugi skapavali od gladi. A, mnogi su i poginuli.

Pevala je tada, kada je bilo mnogo lošije nego danas.

Danas bar niko ne gine.

Ni ne zanima me Ana Bekuta, ali, svakako ne volim ni da vidim da iko ikoga bilo čime gađa. Pa ni grudvama. Pa, ni Anu Bekutu. Ni osobe koji su u stanju da maznu skoro 40.000 evra…, dobro 32.000 evra, na jednom koncertu koji organizuje režim Aleksandra Vučića.

Idemo dalje.

Režim Aleksandra Vučića će pasti ili neće ove 2026. godine.

Šta vi mislite?

Hoće li čovek, osvedočeni ratni huškač koji se nikada za to što je pozivao na smrt ljudi zbog druge nacionalnosti, vere, pa i seksulanosti, izvinio i rekao – Jao, koliki sam zlikovac bio… Jao, šta da radim, kako da se iskupim, da li da se povučem iz javnog života zauvek… Da li sam normalan, šta radim i dalje ovde, kako imam obraza da se obraćam ljudima koje sam huškao na rat, ubistva, sa najviših državnih pozicija… Ja, koji sam rekao da bi trebao ubiti sto muslimana za jednog mrtvog Srbina… O, koliko toga ima, ne mogu ni da se setim… Toliko me je sramota, ljudi moji!

Interesantno je, međutim, da se kao njegova alternativa ispostavlja studentski pokret, koji je u javnost izašao sa, u najmanju ruku, problematičnim stavom, za koji nije poznato da li je većinski među tom grupacijom. Ali, svakako, nije zauzeo posebno mesto za polemiku u javnosti, bar onoj koja se u proteže u javnim glasilima.

Sa nekoliko naloga na društvenim mrežama koje vode studenti u protestu i pobuni protiv režima, na čiji poziv su u nekoliko navrata izašle stotine hiljada građanki i građana na ulice, kako bi izrazili protest protiv režima Vučića, 9. janurara, na dan bosansko-hercegovačkog entiteta – Republike Srpske, na najdirektniji način uputili su poruku svojim budućim glasačima da podržavaju – u simboličkoj ravni – ovaj datum.

„Volimo te otadžbino naša! Neka nam je svima srećan i blagosloven dan Republike Srpske – simbol nepokolebljive borbe za slobodu, mučeničkog stradanja i jedinstva našeg naroda sa obe strane Drine! Hvala svim“, napisali su oni najneosetljiviji, sa svog naloga. I to – Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Zašto?

Da li studenti uopšte znaju za genocid u Bosni?

Da li znaju na šta je njihov neprijatelj, Aleksandar Vučić, inspirisao?

Imaju li uopšte pojma o grozotama koje je Vojska RS učinila u tamošnjem entitetu?

Da li znaju za Ratka Mladića, Radovana Karadžića, Slobodana Miloševića? Odnosno, da li znaju da je reč o zlikovcima koji nisu viđeni na evropskom tlu još od Hitlera?

Svi čekaju da vide studentsku listu.

Jasno je da studenti hoće da pokriju što veći broj glasačkog tela u susret predstojećim izborima. Da pridobiju i one ljude koji misle da su Bošnjaci, Hrvati i kosovski Albanci zli.

Ovo, ipak, nije način. Ovo je katastrofa, odraz neljudskosti, necivilizovanosti i gluposti.

Svaka čast na tome.