Riba zvana Evropska unija

Ali, ako treba i to se uredi, onda, u redu. Evo, stiže pomoć i ribama u Srbiji. Tako je nekako rekao predsednik.

Šta je zaštita riba naspram zaštite života ljudi, verovatno je pomislio. Ali, ako moramo ribe da rešimo, to nije problem. Evo, odmah ćemo. Za ljude ćemo da vidimo. Kako ćemo i šta ćemo, ako ćemo išta. A, svakako, nećemo… To je, valjda, svima jasno. Jer, ako zaštitimo ljude od mog režima, onda napadamo moj režim. A, to znači za mene propast, lustraciju, zatvor, bekstvo u krajeve planete u kojima me nikada neće pronaći.

Možda upravo tamo gde ću moći samo da pecam ribe. A, to, opet, nije dobro za moju psihu jer sam navikao da vladam i budem bitan, te da sve one koji me kritikuju pendrečim, stavljam u pritvor, zatvor, progonim iz zemlje ili medijskom kampanjom dovedem do ludila.

Jadne te ribe koje ja takav budem pecao ako budem morao da pobegnem pod prisilom istine i pravde i namere da me procesuiraju moji politički neprijatelji, koji naviru na vlast. Bolje da Evropska unija koja ih podržava o tome razmisli. Šta im je bitnije. Srbija u Evropskoj uniji ili sve te ribe koje ja budem pecao na nekoj dalekoj destinaciji, kada budem morao da pobegnem. Možda da rešim njihov problem ovde, u Srbiji, dok sam još tu. Da se dokažem kao zaštitnik riba. Pošto me ljudi apsolutno ne zanimaju, osim ako neće da glasaju za mene i posvađaju se sa Evropskom unijom jer im nameće nekakva glupa pravila, zamislite, o tome šta će riba u našim rekama da proguta…

Vučić je naredio osnivanje tog “tela”, živog bića nastalog objedinjenjavanjem njegovih poslušnika i najvećih blamova karijera u novijoj istoriji Srbije, u danu kada je potpisao pravosudne zakone kojima se, ukratko rečeno, čak i ovo malo nezavisnosti sudstva, koje grca pod pritiskom jednog diktatora, stavlja apsolutno pod njegovu kontrolu.

I, kada upravo ta riba zvana Evropska unija zaokružuje proces sasvim izvesnog prekida integracija Srbije u punopravno članstvo zbog navedenih promena pravosudnih zakona. Posle svih nepočinstava koje je režim počinio nad sopstvenim građanima.

Lagao ih, vezivao po podrumima, lomio vilice, nemlice tukao po ulicama, potkradao, ukidao pravo na minimum izražavanja sopstvenog mišljenja i stavova, bacao u jame kontrolisanih medija da ih tamo proždiru i uništavaju im živote…

“Vlasti u Srbiji odgovorile su na proteste širom zemlje sa prekomernom silom, arbitrarnim hapšenjima, suzbijanjem civilnog društva i napadima na novinare i nezavisne medije, što je deo šireg mešanja u medijske slobode“, ukazuje se u tek objavljenom godišnjem izveštaju Hjuman rajts voča o kršenju ljudskiih prava u svetu.

Opet napadaju Vučića. Našeg predsednika. Iz tamo nekog dalekog Hjuman rajts voča.

A, stalo im je, zamislite i do sledećeg slučaja koji opisuju u sledećim redovima.

“U delu izveštaja o Srbiji ta međunarodna organizacija navodi da je proces suđenja za ratne zločine i dalje spor, sa odlaganjima slučajeva, kao i da se osobe sa invlaliditetima i dalje drže u prenatrpanim institucijama, sa neodgovarajućom negom”.

HRW prenosi izveštaj nevladine grupe CIVICUS koji ukazuje da su aktivisti i grupe civilnog društva suočeni sa zastrašivanjima, nadzorom i sudskim gonjenjem vezanom za proteste, uz navod da je više od 400 ljudi privedeno početkom jula prošle godine, kao i da je bilo verodostojnih navoda o maltretiranju u pritvoru.

Ali, hajde da rešimo te ribe, misli naš predsednik. Možda opstanem na vlasti još koju deceniju, jer dok sam živ, moram da vladam.

I, da, odavaću takav utisak – evropske integracije su mi prioritet.