Vučić se više ne plaši ljudi sa ulice, već ljudi iz svojih fotelja

Na ovaj način se razmenjuju rečenice o tome koliko se ljudi okupilo oko Skupštine, ili na mestima na kojima su se održavali sporadični protesti poslednjih nedelja – između pobunjenih građanki i građana Srbije protiv diktatorskog režima Aleksandra Vučića.

Onih koji bi sutra izašli na izbore i glasali protiv njega.

Svi čekaju izbore.

Posle godinu dana iskustva tragičnog – sa otkazima, finansijskim ucenjivanjem, prebijanjem, zatvaranjem, đačkim gubljenja školske godine, niko više nema vremena i resursa da ide dalje na ulice u pritisak da diktator raspiše izbore.

To je očigledno. Samo u vanrednim prilikama, iz dubine pobune i inspiritivnim povodima.

Međutim, Aleksandar Vučić, kukavica, ne sme da ih raspiše. Izbore.

Zna da, iako na ulicama nema više desetina, stotine hiljada ljudi…, on zna da izbore gubi. Da ti isti ljudi koji su godinu dana izlazili na ulicu i rizikovali svoju čak i fizičku egzistenciju, a ne samo finansijsku, to više neće raditi u tom obimu.

To je vreme prošlo.

Svi čekaju izbore.

Ali, paradoks se sastoji u tome da je time i njegovom režimu prošlo vreme.

Kao što je prošlo vreme uličnim pobunama.

On zna da, iako na ulicama nema masovnih okupljanja, kao što je to bio slučaj pre par meseci, to ne znači da ljudi povučeni u svojim kućama i na radnim mestima, na biralištima neće zaokružiti „NE“ u odnosu na njegovu vladavinu.

I pored svih izbornih mahinacija kojima se bavi…, i krade i laže, Vučić više ni na tako nameštenim izborima ne može da pobedi.

On to vrlo dobro zna, pa makar da više nijedan čovek ne bude izašao na ulicu da se buni protiv njegovog režima.

Svi ti milioni ljudi sada svi sede u svojim kućnim foteljama i smeju se njegovim medijima i propagandi, kojima pokušava da ih promeni. Da im iznudi stavove.

Pitaju se koja budala još može da poveruje takvim lažima, da proguta toliku krađu, takvo izvlačenje od odgovornosti. Za ubistva. Građanke i građani to znaju.

Oni samo čekaju da izađu na izbore i da zaokruže „NE“ protiv Vučića i da potom u najmasovnijem broju ikada izađu na ulice da brane izbornu volju.

To je noćna mora Vučića.

Više ga nije briga za predizborne proteste, više ga nije briga ni za šta osim za izborni dan i onaj dan posle.

On zna šta ga čeka.

On je maher, on se bori hrabro za svo bogatstvo koje je stekao kao ratni profiter i najveći kradljivac imovine građanki i građana Srbije zabeležene u novijoj istoriji. On od toga neće odustati.

On nikada neće raspisati izbore.

On zna da ga građanke i građani čekaju na svakom parčetu asfalta u Srbiji, u svakoj fotelji, na svakom radnom mestu, da ga izvedu na sud, da odgovara, nakon što ga smene sa vlasti.

On zna da masovnost demonstracija više nije kriterijum za izraz raspoloženja javnog mnjenja prema njegovom režimu. Zna da izbore gubi kakvi god uslovi bili.

Jadan je naš predsednik.

Nije propao protest, protest je uspeo.

Više ne mora da ima masovnu manifestaciju ulicama širom Srbije. Protest protiv režima Vučića je ušao u svaki dom, svaku rupu na zidu, svaki komadić nameštaja.

Niko više nikada neće glasati za Aleksandra Vučića.

Samo, nažalost, oni koji su direktno ucenjeni i kontrolisani. To će biti njegovi jedini glasovi. Neka ih. Ko ne bi da je pod takvim pritiskom.