Aleister Sheshel

Zakon je jasan – budući takav, crno na belo uglavljen, Šešelj ne mere biti poslanik, ali iz novije istorije znamo da je serdar hiperegzoterična vrsta sledbenika (a možda i reinkarnacija) Alestera Kroulija, engleskog maga i ezoteričara – mada ja za tog gospodina radije upotrebljavam reč mađioničar i mutikaša – koji je vaktile napisao i tim pisanijem stekao sumnjivu evropsku slavu sledeću rečenicu – „Do what thou wilt shall be the whole of the Law, što će u (slobodnom) prevodu reći – radi šta hoćeš, neka ti to bude jedini zakon.

Taj – prosečnom Srbinu tako drag zakon, koga se serdar držao (a i dalje se drži) kao pijan plota – u stvari je tajna svojevremenog vrtoglavog Šešeljevog uspeha. Evo recepta: samoljublje, sebičnost, pohlepa, bezobzirnost i prostakluk, sve to upakovano u plamteću ljubav prema srpskom rodu i potom prošireno do granice Karlobag-Ogulin-Virovitica, bilo je dobitna kombinacija, sve dok u određenom trenutku nije postalo gubitna, što je stvar koju su Tomas Nikolić i On Vrhovni blagovremeno shvatili – ili im je neko shvatio – pa su (spolja) okrenuli ćurak naopako. Šešelj, međutim, nije, niti mu je to padalo na pamet, u njegovoj optici bilo bi to ravno autoizdaji, pretpostavljam da bi Abu Ćirjak to tako formulisao.

Iako Šešelj poslednjih godina ubrzano postaje ono što je u stvari oduvek i bio – prigradski siledžija, oriđinal i groteskni lik iz rijaliltija – zli duhovi koje je početkom devedesetih ispopuštao iz boce zagospodarili su Srbijom – i to, izgleda, za sva vremena – doduše sa ćurkom (površno) okrenutim naopačke, videlo se to lepo pre neki dan kada je Aleksandra Jerkov na zasedanju kozačke skupštine priupitala Hidžab-Gokovićevu, a da kad će Šešelju biti oduzet poslanički mandat.

Treba li reći da je momentalno nastala pozamašna furtutma, da je Šešelj pripretio da će svima koji budu širili neproverene glasine da je on ratni zločinac “razbijati njuške”, njegovi pobočnici su Aleksandri Jerkov nabili na nos da je – o, radikalska predvidivosti – “ustaška kurva”, a serdaru su u pomoć pritekli – između ostalih, a svaki iz svog razloga – monsinjor Marjan Ristićević, onaj radikalni gremlin, Martinović i još neka divna stvorenja koja su naučno dokazivala da u Srbiji nije bilo rata sledstveno čemu ne mere biti ni ratnih zločina, a još manje zločinaca. No, dobro. Kakav će biti epilog? Hoće li Šešelj biti udaljen iz “saziva”. To je već filozofsko pitanje. Podozrevam da bi On Vrhovni rado udaljio serdara iz “saziva”, ali ne zna kako to da izvede, a da ne otvori vrata ormana iz koga bi pokuljali porodični kosturi. Ni sa Šešeljem, kao ni sa Kosovom, nema dobrih rešenja.