Ajde da malo predahnemo od političkih sostojanija i kriminalnih afera. Došlo je vreme da vas opet davim smatranjima o filmu. Pre neko veče pade mi tako na pamet da ponovo pogledam „Blade Runner“, kultni film kultnog reditelja Ridlija Skota, snimljen pre ravno trideset godina (kad to pre prođe), u vreme kada je 2019. izgledala jako daleko.
Kao kada bi nam sad neko rekao 2051. A eto – ako ne bude smaka sveta – do nove 2019. fali nam samo sedam ljeta gospodnjih.
Iako „Blade Runner“ nije izgubio ni trunku od uverljivosti, iako je ostao nedostižni estetski ideal holivudskih i svih ostalih filmadžija, protok vremena izneo je na svetlost dana neke (neizbežne uostalom) manjkavosti umetničkih izleta u budućnost.
Da se razumemo: Ridli Skot nije Žil Vern, niti mu je bila ambicija da to bude. Haj-teh scenografija apsolutno otuđenog i automatizovanog megalopolisa Ridliju Skotu poslužila je prvenstveno kao pozornica na kojoj je postavio prastaru ljudsku dramu, aktuelnu još u vreme snimanja filma. Ne hoteći, dakle, da anticipira tehnološke inovacije i trendove, „Blade Runner“ nam ipak otkriva jednu stvar koju autor (pretpostavljam) nije imao na umu – stravično ubrzavanje vremena u kome sve novotarije zastarevaju gotovo istog trenutka kada se pojave.
U Skotovoj 2019. godini naučnici su uspeli da proizvedu perfektne kopije ljudskih bića za prljave intergalaktičke poslove – što se u stvarnoj dve hiljade devetnaestoj godini sigurno neće dogoditi – ali prespori kompjuteri i kabasti monitori iz nekadašnje daleke budućnosti sada nam deluju krajnje komično. Najjeftiniji današnji laptop u poređenju sa Skotovim skalamerijama deluje žestoko futuristički. Kad smo već kod anticipacija, Ridli Skot nije predvideo antipušačku histeriju, pa maltene svi junaci filma puše kao Turci i to na mestima nezamislivim još početkom dvehiljaditih. Što se tiče prenaseljenosti i zagađenja, tu je reditelj ubo u sridu, ali je omanuo u pogledu opšte bezbednosti.
Pod uslovom da nisi replikant, u njegovom filmu mogao si računati na dug, miran i dosadan život, što se za naše stvarno vreme nipošto ne može reći. Nikada ne znaš kada će neki – ne replikant, nego bolid – istrčati iza žbunja i otvoriti vatru po slučajnim prolaznicima, pa sad ako tu ima i dece, bože moj, kolateralna šteta. Naravoučenije filma „Blade Runner“: kompjuteri su nam sve pametniji i bolji, a mi – njihovi konstruktori – sve smo gluplji i gori.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
