Smešne stvari imaju rok trajanja. Ne znam kako vi, ali ja, cenjeni publikume, ja koji sam se nekada valjao od smeha filmovima Čarlija Čaplina, sada nalazim da su dosadnjikavi, nategnuti, često nasilni, a uvek na račun onih drugih, ma ko oni bili. Nisam potpao pod uticaj političke korektnosti. Samo, brate, iz Čaplinovih filmova smeh iščileo. Dočim se marksisti, Gručo, Harpo & Co još drže, ama nema ih na TV.
Ali nije da na TV nema komendija. Preksinoć se odvažih da uključim zlogokuku kutiju, kad tamo – film „Borat“. Gledao sam ga pravovremeno, u bioskopu i sećam se da me je po završetku projekcije boleo stomak. U pozitivnom smislu. Ima raznih stomačnih bolova. Dobro, pomislih, hajde da vidim šta je od tog smešnog bola ostalo. Kad ono – ostalo sve. Isti onako lucidan, provokativan i duhovit, da se i ja stručno izrazim, road movie.
Posle odgledanog filma, kako to ovde ide prečesto prekidanog reklamama za mirisne higijenske uloške i pročaja, najpre mi pade na pamet reklamdžijska neinventivnost. Pa, dobro, da li je iko od te advertajzing gospode gledao „Borata“. Pa da umesto razdraganih devojčica na biciklima i za šalterima darežljivih banaka, snimi Boratovu počivšu ženicu, Roksanu, koja, pretpostavlja se, uložak drži po godinu dana. Da l’ bi bilo boljeg testa izdržljivosti, kvaliteta i japijevstva. Teško. Ali, ono što može na filmu, ne može na TV. Razlika u medijima, bato.
Nije „Borat“ snimljen tako davno, pre šest ili sedam godina uvrh glave. Nije to neko dugo vreme. Al’ mi se javlja da danas ne bi mogao biti snimljen. Pa taman da je Saši Baronu Koenu sir ko kajmak. Izgleda da je Baron uhvatio poslednji voz za maestralnu sprdačinu sa modernim svetom. Ne znam ko sve ne bi skočio i iskrlještio se na neki rimejk „Borata“, počev od Kazahstanaca, preko Jevreja i Amerikanaca, zaključno sa Hiperborejcima, homoseksualcima i međunarodnim patriotima.
Iz prostog razloga što se „Borat“ podsmehuje svima. A danas više niko nije u stanju da čuje išta loše na svoj račun. I zbog toga je srednji vek bio bolji od ovog veka nauke, tehnologije i rijaliti šoua. U ono vreme ljudi su znali da je najlekovitija stvar – sprdnja. Kontrolisana, naravno. Jednom-dvaput godišnje, organizovali su se karnevali na kojima je papina tijara stavljana na magareću glavu. I ko zna šta još sve ne. Posle se sve vraćalo u rutinu normalu. Došlo je, nažalost, takvo doba da svemoćni magarci ne žele da se na njih stavi papina glava. Bravo, Barone.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
