N. N. komentator – umal ne napisah počinilac – koji onomad napisa „nije važno kako izgleda, važno je šta predstavlja“ tipičan je izdanak kulture gromopucatelnog, pompeznog, a beslovesnog lupetanja.
Da je imao više sreće (i ambicije) N. N.-u se lako moglo dogoditi da se pridruži velikanu, Ćosiću, koji je lupetanjima ništa manjim (ponekad i većim) od N. N.-ovog napravio blistavu karijeru i postao stub naše „duhovne vertikale“.
Sa nemanjem duha (ili makar duhovitosti) stvar stoji slično kao sa onomad obrađenom visinom, ne mora to nužno biti hendikep, ali kad ambiciozni neimaoci duha (i duhovitosti) odluče da obuju štikle i da natapiraju kosu i budu duhovni (i duhoviti), pa kad nemanje duha – duhovitost da ne pominjem – upare sa nemanjem obraza, onda u književnosti dobijamo lupinge tipa „Srbin je čovek koji nije čovek ako nije Srbin“ (Ćosić), a u vajarstvu, recimo, Robokapa koji se lažno predstavlja kao Nikola Tesla.
Iako će vam se verovatno učiniti da sam dan za kulturu premestio u četvrtak, to uopšte nije slučaj, naša današnja kolumna vrlo je politična iz prostog razloga što loša, a sve češće i nakazna umetnost ne proizilazi, kako se uobičajilo smatrati, iz nakaznih (i sve nakaznijih) politika, nego stvar stoji upravo suprotno – nakazne politike proizilaze iz loše umetnosti, to jest odsustva duha koji se lažno predstavlja kao duh i postaje zloduh.
Pazite sad ovamo. Ako zaista verujete (ili se samo pretvarate da verujete, što je češći slučaj, ali ništa ne menja na stvari) da Srbin nije čovek ako nije Srbin (kao da ima izbora) i da „nije važno kako nešto izgleda, nego šta predstavlja“, da li je onda čudo što raznorazne razbojničkopolitičke družine SNiS-u već dvesta godina po skupe pare uvaljuju muda umesto bubrega.
Ukoliko neki član SNiS-a ipak stisne muda pa usprotestuje što je umesto bubrega po skupe pare dobio muda, čibukčije razbojničkopolitičkih družina momentalno graknu – kuš, ti nisi Srbin, sledstveno nisi ni čovek jer – valjda je to jasno – Srbin nije ni Srbin ni čovek ako ne veruje da muda predstavljaju bubrege i ako počne da zakera i da traži leba preko pogače… Zvone li vam sad zvonca, tutumraci? Zvone moj sebastijan kurtz. Ako ponekad i zazvone, vi se napravite da ne čujete. Razumem vas. Bojite se da ne ostanete bez muda – i onih koja vam uvaljuju i onih na kojima sedite – nije to sasvim neosnovana bojazan.
Jednom, međutim, kada se takva „duhovna vertikala“ uspostavi i zacementira, ni bagerom se više ne može razvaliti, ali zato je u stanju da razvali sve oko sebe, a ako je sprečena da razvaljuje oko sebe, onda razvali sve unutar sebe, a da bi to zabašurila, „duhovna vertikala“ stane da nariče da je razvaljuje ko god stigne i to iz puke zavisti što je toliko vertikalna. Nastavak u sutrašnjem broju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
