Čung Vu Lin

Sada, podstarost, praznici su za mene, ono što su mi u detinjstvu bile celomudrene učiteljice iz vestern filmova koje se na nekom proplanku ljubakaju sa DŽonom Vejnom i time dozlaboga usporavaju radnju i odlažu dvoboj sa glavnim negativcem.

Prostonarodski rečeno – naši glavni negativci, ta divna politička stvorenja – sa izuzetkom večno požarnog, Vulina – tokom praznika utihnu, povuku se u topline svojih domova, sranja se dramatično prorede, pa ti onda traži temu i piši o gužvama na Ibarskoj magistrali i raskopanim ulicama.

Ovoga „Vaskrsa“ neraskidivo spojenog sa Prvim majem ipak nije bilo tako crno, a da tako ne bude, svojski se potrudilo naše Vrhovno Biće koje je sa svitom visokih fikusa zapucalo najpre u jedan od četiriju stubova naše spoljne politike – NR Kinu – a potom na drugu stranu sveta, u SR Nemačku, na Skup o zapadnom Balkanu, za koji Anglosasi imaju tačniji naziv – armtwisting, pogledajte na Vikipediji šta to znači.

Na nekom televizoru sam kroz dremež pogledao prezidencijalnu izjavu o toplini dočeka u Kini, o poluzagrljaju kojim je Visoki gost bratski dočekan, ali naprosto poskočih kad čuh da mu je visoki dužnosnik KP Kine – ovako nagluvom mi se učini da Vučić reče Čung Vong – obećao pokloniti primerak knjige koja je bibliofilski raritet.

Drug Čung Vong je – pomislih – konačno rehabilitovan. Sećate li se uopšte ko beše Čung Vong. To je onaj partijski funkcioner iz vica koji Mao Ce Tungu na nekom kongresu skrenuo pažnju na neke stvari koje „ne bi trebalo da se događaju“, na šta mu je Mao odbrusio da se događaju isključivo stvari koje treba da se događaju, jer se – da je drugačije – ne bi ni dogodile.

Čung Vong je – ako je on u pitanju – tokom godina izgnanstva naučio lekciju, ali naši Čung Vongovi izgleda nisu i ne samo da nisu, nego su otišli korak dalje od Čung Vonga pa tvrde da se neke stvari koje su morale da se dogode – secesija Kosova, na primer – nikada nisu dogodile.

Zdravo je dešpertna bila naša delegacija i tokom i posle samita u Berlinu jer nije uspela – a nije da se nije trudila – da i ostatak sveta ubedi da se ono što se dogodilo nije dogodilo, a da, ako se malčice i dogodilo, promptno mora da se vrati u stanje pre nedogađanja.

Mi Čung Vongova imamo na pretek, ali nemamo nažalost (niti ćemo imati) nekog Mao Ce Tunga koji bi Čung Vongove naučio poznaniju realnosti. Ali ako nemamo Mao Ce Tunga, imamo Čung Vu Lina, trenutno popečitelja vojnog, koji je – na vest da su eurodahije s indignacijom odbacile našu verziju realnosti – promptno, a pomalo i preteći, izjavio da – nota bene – „ako nas oni neće, ima ko nas hoće“. Makronu i Merkelovoj su se zacelo zatresle gaće, a meni preostaje samo da konstatujem da je Čung Vu Lin postavio rekord jer je uspeo da se u Visoko Dupe uvuče sa razdaljine od 1.700 km.