Filantropologija

Pašalučki Apelacioni kadiluk onomad je Višem beogradskom kadiluku naložio da ponovo razmotri zahteve branilaca Milorada Ulemeka i Branka Berčeka, koji traže ponavljanje suđenja za ubistvo Ivana Stambolića i pokušaj (jedan od nekoliko) ubistva Vuka Draškovića. Apelacioni kadiluk je „našao“ – blagozjavila je kadilučka portparolka – „da na neke okolnosti treba sprovesti izviđajne radnje“.

Da li je baš kadiluk „našao“, ili mi je neko spolja „našao“, to je već filozofsko pitanje, ali kako god bilo, intuicija mi došaptava – a ovdašnja tabloidnost potkrepljuje njena došaptavanja – da su „izviđajne radnje“ u Srbiji već poodavno u toku, a da je sada samo došao red da i Apelacioni kadiluk „izvidi stvar“, pa da se onda – ako „stvar“ prođe bez mnogo otpora i snažne reakcije javnosti, kao što će izgleda proći – konačno pređe na „stvar“. Ne vidim u stvari zašto „stvar“ ne bi prošla. Ko će joj stati na put? Opozicija serbska – koja je onomad u antiinauguracionom amoku priredila demonstracije pred Domom Narodne skupštine – nije našla za shodno da svoja članstva i simpatizerstva pozove na protest pred Apelacionim kadilukom.

Sve da je opozicija stisnula muda, pa pozvala građanstvo i seljaštvo na protest, čisto sumnjam da bi se pred Kadilukom okupilo više od 200-300 vazda „antiprotivnih“ dajhardsa, što je takođe stvar koja „stvari“ ide naruku. Kao što joj naruku ide i publiciranje ko zna koje po redu „životne“ priče Mire Marković u „opozicionom“ Kuriru.

Piše tamo Mira, po običaju sva ušećerena, sva trogatelna, da je SPS „sahranjen pod lipom u Požarevcu“, a ja između redova čitam sledeće – „kucnuo je čas da SPS, koji je pod vođstvom Dačića & Co izdao ideale levice, ponovno vaskrsne“, a izgleda mi da je i Dačić, kao čovek posebnog kova, pročitao isto što i ja, pa se ko malčice uzvrpoljio. Zna on kako to ide u svetu levice, naročito one moskovske, Ako su već očas posla našli novu, mlađu i lepšu Nadeždu Krupskaju, koliko će im lakše biti da nađu novog, mlađeg, debljeg i muzikalnijeg Ivicu Dačića. Šta da se radi, revolucija jede svoju decu. Naročito ako su nevaljala.

Utom se oglasio i (prividno) umirovljeni i javni pravobranitelj Sahranjenog pod požarevačkom lipom, Toma Fila, koji je blagoizjavio – a taj svat ništa ne „izjavljuje“ naprazno, iako često ostavlja utisak da lupeta – da bi on, Toma Fila(ntrop) Đinđićevom ubici, Zvezdanu Jovanoviću, „savetovao da prizna ubistvo iz političkih motiva i patriotizma“ i da time – objašnjava čuveni filantrop Fila – stekne „oreol patriote“ i, eventualno, status novog, mlađeg i preciznijeg Gavrila Principa. Vidite li vi sad kuda vode „izviđajne radnje“? Ako vidite – u šta sumnjam – vreme je da promenite donji veš i da umesto kožnih gaća, nabavite gaće od kevlara.