Situacija se do te mere usložnjila da sve češće gledam televizor. Upravo tako – televizor. Vaktile me je jedan komentator žestoko izrezilio što umesto „gledam televiziju“ upotrebljavam sintagmu „gledam televizor“, ali ja i dalje držim čas.
Ko, naime, bez prisile sedne pa gleda u crnu ploču (ranije kutiju), zaslužuje da vidi sve što mu se na pločinom ekranu prikaže, a zaslužuje i onog policaja koji dežura na drugom programu, vrti pendrekom i govori: „Šta je, izdajniče, ne gledaš prvi program, a?“
Evo šta me je navelo na ova sumorna postmekluanovska smatranja. Pročitah juče redovnu kolumnu Duška Bogdanovića – čoveka koji se mnogo bolje razume u televizor od moje malenkosti – i upadoh u zamku koju je autor iskopao u tekstu. Gle – pomislih spočetka – Bogdanović ponovo (s pravom, ali i s ponavljanjem) rezili Predsednika nabijajući mu na nos seljačkooperetsko ponašanje, kad ono međutim – ne prođe ni tridesetak redova, a Bogdanović otkri tajnu da je to što sam pročitao pisao pre mnogo godina, a da inkriminisani Predsednik nije Vučić, nego Tadić.
I ja sam svojevremeno JexS-u nabijao na nos da je potpao pod uticaj čika Dobrice i marketinškog think tanka – koji je, doduše, znao više padeža od Dobrice, ali je bio mnogo gluplji – i da će ga uvlačenje u seljačka dupeta umesto u srpski Panteon odvesti pravo u septičku jamu. DŽaba sam, naravno, krečio. Udarnički je JexS obilazio sela koja gore dok se baba češlja, špricao kokoške, redio po kućama, mazio po glavi o klasje moje i goveda i to je u jednom momentu eskaliralo do mere da sam pomislio da će na kraju pred kamerama „našeg prava“ naguziti neku kozu.
JexS je, međutim, imao osećanje za meru – iliti građanski red – pa je pred kozom zaustavio, bar za javnost. A baš šteta. Da se odvažio i kozu naguzio, garantujem da bi osvojio plebiscitarnu seljačku podršku, pa nas sada ne bi Vučić guzio, štono se kaže ko sanske koze.
Malo zajebancije nije naodmet, ali karakteri cure pa se moramo malčice i uozbiljiti. Bogdanović je, držim, kolumnom hteo da kaže da JexS-a u ropotarnicu istorije nisu odbacili Tomčilo i Vučić nego zakoni rijalitija koji nalažu da stepen gluposti, pokvarenjaštva, pasjaluka, lopovluka i prostakluka mora neprestano da raste da cenjene učesnike i njihov publikum ne bi obuzele dosada i lenjost, koje su, znamo iz veronauke, igrališta za đavole. Drugim rečima, JexS nije imao „visinu“ za ono što je zakonomerno MORALO da usledi.
Pravna pouka. Nije 2012. pobedio SNS i Vučić, nego je – i to za dugi niz godina – izgubila Demokratska stranka koja se posrala na principe zbog kojih je osnovana i zahvaljujući kojima je savladala Miloševića i osvojila vlast da bi je, pod mudrim rukovodstvom JexS-a i think tanka – „na tacni“ predala Vučiću. Nikola Kojo, pakuj se. Znaće Kojo na šta mislim.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
