Levičarski san

Životni san levičara, cher maitre, reče mi tog dana Kangilem, reče Stojković – a danas su u svetu, pogotovo u Francuskoj, (čast retkim izuzecima) svi levičari, mada se pogrešno smatra da su u Francuskoj svi Jevreji ili masoni ili i jedno i drugo, što najčešće i jeste slučaj, ali ništa ne menja na stvari – san levičara je prosečan životni vek od 1.500 godina i ni trenutka nemojte sumnjati, reče Kangilem – a meni se kad čuh šta reče diže kosa na glavi, reče Stojković – da će medicinska industrija uskoro prosečan ljudski život na toliko i produžiti; levičarske, međutim, snove  treba grubo razbijati, nipošto ih ne treba ispunjavati, svaki se levičarski san brzo pretvori u noćnu moru. Ako neko ne bi trebalo da živi duže od maksimum 30-35 godina, reče, gotovo povika Kangilem i dometnu – koliko su u bolja vremena pristojni ljudi u proseku i živeli – onda ne bi trebalo da žive levičari, listom kreteni, govnari i degenerici, a upravo oni najduže žive i kolikogod da požive, nikad im nije dosta, nego sanjaju da žive 1.500 godina, a nije daleko doba kada će toliko i živeti, pogledajte samo Picassa – reče Kangilem i diskretno mi (pokretom obrve) pokaza španskog trgovca slikama na veliko koji je u tom trenutku sa vrhunca svetske slave, trijumfalno silazio u La Coupole, ruku podruku sa izblajhanom drmofuljom –  levičar i ikonopisac levice per excellence, uveliko je   prevalio osamdesetu, a još je seksualno aktivan, štaviše hiperaktivan, povazdan i po svunoć nasilno produžava život ( ili bar misli da ga produžava) beskrupuloznim produžavanjem orgazama koristeći penis kao tantrički usisivač kojim isisava životnu energiju iz saradnica u razvratu. Samo poneka od tih nesrećnica – i to samo pukim slučajem – preživi smrtonosni  blud sa  maestrom. Picasso, reče Kangilem – reče Stojković (i dodade da su to u slikarskom polusvetu Pariza svi znali), svoje lakoverne žrtve – najčešće studentkinje slikarstva, ali ne maniše on ni slučajne prolaznice – najpre  namami svetskom slavom u zamku, potom ih iskoristi kao modele, onda ih, nakon što ih  nacrta, satima sadistički guzi, a kad zanemogne, primora ih da mu nešto skuvaju i pospreme atelje, da bi im pred svitanje uzeo sav novac iz tašne  i potom ih  snažnim šutom nogom u dupe izbacio na ledene pariske  ulice. Preguraće on 90, reče Kangilem, videćete, siguran sam da će dogurati do 93,  na toliko ga, kao stručnjak, procenjujem, i na kraju će umreti na vrhuncu svetske slave,  usred nekog orgazma, očajan što neće poživeti 1.500 godina

Do povratka našeg kolumniste sa odmora objavljujemo odlomke iz njegovog novog romana „Mikrofonija“, koji bi trebalo da bude objavljen do kraja godine.