Nacionalna žalost

Za razliku od svojih manje srećnih kolega koji zamiču stojeći, ako razumete na šta mislim, a slično našem počivšem Doživotnom, korejski „dragi voždovi“ umiru u krevetu. Jeste da smo i mi žestoko oplakivali druga Tita – takozvani mimohod se danima protezao od Narodnog pozorišta do Skupštine – ali to se ne može uporediti sa masovnošću severnokorejske ožalošćenosti. Gledam snimke iz Pjongjanga i zaključujem sledeće: ili su Severnokorejci maestralni glumci ili je ispoljena tuga iskrena. Nema trećeg.

Dobro, ovde-onde iskrsne poneki lik koji mu ga baš daje, preglasno ječi, gestikulira, čupa kose i pročaja, ali nema te diktature koja će naterati milione ljudi da ridaju. Tim pre što, je li, nije izdata takva direktiva. Rekao bih da bi se tamošnje vlasti zadovoljile i smrknutim licima. Ali eto, narod se samoorganizovao u žalosti i uveliko nadmašio partijska očekivanja.

Tu mi na pamet pade jeretička pomisao. Šta, cenjeni publikume, ako je tamošnja propaganda u pravu kad tvrdi da je Severna Koreja najsrećnija zemlja na svetu. Može biti da mi grešimo mereći sve stvari našim aršinima. Sreća ne ide uvek u paru sa materijalnim blagostanjem – sa tim će se svi složiti – konačno, zar i kod nas svojevremeno nije bilo možda i gore nego u Severnoj Koreji. Plate su početkom devedesetih sigurno bile manje nego sada u Pjongjangu, u prodavnicama ničega nije bilo, a narod je ipak iskreno voleo Slobodana Miloševića. I on je, doduše, voleo njih, ali je imao peh da se prestavi kada već nije bio na vlasti, što je za rezultat imalo veoma skromnu sahranu. Da je nekim slučajem potegao, pa zamakao na vrhuncu moći, Beograd bi bio uzor Pjongjangu. Ali eto, sudbina je tako htela. U Srbiji te vole samo dok si vlast.

Utom se opsetih da ima još nekih sličnosti, ali i razlika, između Severne Koreje i Srbije, na prvom mestu – podeljenost. Ono jeste, Srbija nije podeljena na severnu i južnu, nego na prvu i drugu. Ali za razliku od prebogate Južne Koreje, Druga Srbija je isto tako gola i bosa kao i Prva, koju bih metaforično uporedio sa Severnom. Koja je dostojno ožalila Dragog Vođu sve bacajući drvlje i kamenje na Vaclava Havela. Ne znam samo zbog čega se Wu Kjer Em nije pojavio, kako se ono kaže, nad meitom.