Pravna neizlečivost

Evo jednog takvog, na koje prekjuče naleteh na žutarinom sajtu.

„Kako je moguće“ – filozofski se pita Blic – „da Srbi uvek završe u izvitoperenom jednopartizmu?“ Budući da je sveznadar Blic ima spreman odgovor i na takvo pitanje. „Sve dok se aktuelni, proporcionalni izborni sistem bude držao u životu“, kaže Blic, „odgovornost političkih predstavnika i dalje neće biti prevelika, političke partije će i dalje biti centri moći, a neće nas obići ni situacija u kojoj ćemo uvek nad glavom imati po nekog Tita, koji će se pitati za sve.“

Ne znam da li ste opazili da je Blicov urednički menadžment vešto izbegao da pomene trenutnog pitača za sve, naše Vrhovno Biće, nego je kao paradigmu izvitoperenog jednopartizma naveo davno zamaklog Tita, koji se, uzgred rečeno, „pitao“ za mnogo manje stvari nego Vrhovni, mnogo je toga drug Valter prepuštao pobočnicima i stručnjacima, ponešto je i slučaju prepuštao, što sa Vrhovnim nije slučaj, ali što nije tema naše kolumne.

Ja za razliku od Blica držim da ne postoji takav izborni sistem koji bi nas izbavio situacije da „nad glavom nemamo po nekog Tita koji će se pitati za sve“, kao što ne postoji ni takvo društveno uređenje; sva smo ih, sa izuzetkom džamahirije, isprobali i u svima nam je nad glavama bio neki Tito, a posle Tita je opet dolazio neki Tito. Uključujući Tita.

A šta ja kažem, zašto je tome tako. To je tome tako zato što su molitve NJ. S. Irineja – i retroaktivno, u prošlosti i unapred, za ubuduće – uslišene i što smo „jedinstveni“ ili je možda bolje reći – jedinstven slučaj. Nema, naime, naroda na ovom svetu koji u nekom trenutku svog dijalektičkog razvoja nije podlegao izazovu nacionalnog jedinstva, ali isto tako – sa izuzetkom Kine i Severne Koreje – nema naroda koji se, poučen belajima koji nužno proizilaze iz nacionalne jedinstvenosti, nije dovranisao, presaldumio i vratio najboljem od loših sistema – sistemu parlamentarne demokratije.

Sad će drkadžije i legalisti da graknu: pa u Srbiji je sistem parlamentarne demokratije odavno na snazi, što ja ne sporim, ali napominjem da je u Srbiji taj sistem na snazi u dlaku onoliko koliko je Kosovo u Srbiji, a da Kosovo nije u Srbiji upravo zato što smo – hteli ne hteli – bili (i ostali) nacionalno jedinstveni.

Pravna pouka za NJ. S. Irineja. Da je nacionalno jedinstvo – bilo kakvo ljudsko jedinstvo, uostalom – bilo u skladu sa Božijom voljom, ne bi ga vaktile lično Gospod pokarabasio i pomeo jezike. Sledi i teološka pouka iz pera brata Rusa, Nikolaja Berđajeva: „Svako jedinstvo koje nije u Hristu, jedinstvo je u Antihristu.“ Pravni lek? Nema ga. Mi smo pravno neizlečivi.