Drevni oci naše državotvornosti – slava im i hvala – državu Srbiju behu zamislili kao proširenu seosku zadrugu, koja birvaktile jeste bila “održiva” i koja je u granicama svojih skromnih mogućnosti solidno funkcionisala, ali koja je polovinom XIX veka već uveliko počela nestajati i po najzabitijim selima.
Da li je baš sve i u seoskoj zadruzi bilo idilično i kako je zadruga funkcionisala, o tom sam ovde u više navrata pisao, pa da se ponavljam.
Hajde bolje mi da razmotrimo zašto je država Srbija nastavila da funkcioniše kao seoska zadruga i u XX i XXI veku, uprkos tome što se neprestano raspadala i (nastavila da se raspada) po svim šavovima. Da li je to zato što su Srbi prirodno glupi, genetski predodređeni za životarenje pod tirjanima? O, ne! To je zato što Srbi – u proseku ni gluplji ni pametniji od ostatka vaseljene – misle da su mnogo pametni, ako ne i najpametniji.
A zašto tako misle? Zato što su u jednom trenutku svog dijalektičkog razvoja pomislili – a srpski državotvorci ih iz niskih pobuda održavali u toj iluziji – da mogu lagodno živeti na račun države, za koju su, je li, krvcu prolivali, pa ko vele – red je da im se država oduži. I – eto ti belaja.
Osim belosvetskim bankama u kojima namiče pare za podmićivanje graždanstva i seljaštva, nijedna država, pa ni Srbija, nikome nije ništa dužna, sledstveno nikome ne bi trebalo da daje ništa, naročito ne brašno, zejtin, pare, traktore, ovce i goveda. Naoborot! Država treba da u vidu poreza i nameta pare uzima – što u boljim delovima sveta i čini – ali ne da ih uzima da bi državnici sebi i svojim jaranima punili džepove (što se u boljem delu sveta ne čini, a u Srbiji se oduvek radilo) nego da bi stvorila uslove pod kojima će svako ko hoće (i može) da radi biti u stanju da sopstvenim novcem kupi traktor, ovcu i govedo, umesto da ih plaća integritetom i slobodom.
S druge strane operacije katarakte – ne dakle estetski hirurški zahvati, ugradnja silikonskih sisa i liposukcije – u uređenoj državi moraju biti obezbeđene besplatnim socijalnim osiguranjem, a ne da se predstavljaju kao činovi višnje države milosti, koji se moraju otplatiti bespogovornom lojalnošću.
Čujete li vi u osvit Staljingradske bitke za Beograd (citat: Sanda RI) ikoga na ovdašnjoj političkoj sceni ko makar u snu govori o neophodnosti temeljne prepravke srpske ili bar beogradske institucionalnosti, ili čujete samo – sa vladajuće strane “ne dam kasu”, a sa opozicione, one Velje Ilića i ahbaba – “mi, možda jesmo kraduckali, ali ovi kradu lopatama”. Da je počem živ, drug bi Tito – prenut iz sna na ceremoniji, recimo, otvaranja nove septičke jame – zacelo rekao “Seruckajte, drugovi, samo naprijed, seruckajte”.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
