Vraćajući se prekjuče iz Šapca – gde na pristojnoj udaljenosti od medijske halabuke provedoh dva dana na festivalu „Pozorišno proleće“ – jureći dozvoljenom brzinom od 129 km/h pored mitskih Šimanovaca dokonah da prilikom razmatranja usložnjavanja situacije, u obzir nisam uzeo jedan bitan krizni parametar – boju glasa i intonaciju spikera radija Beograd 1.
Taman beše dva-tri minuta do 11, izvadih CD, uključih radio i ubrzo začuh bajalicu izgovorenu opštevažećom seljačkom akcentuacijom: „Radio TelEEEvizija Srbije, Prvi program Radija Beograd. Vesti. Dobro jutro, predsedniče AleksAAAAndre Vučiću, ljubimo vas u dupe…“. Na tom mestu ponovo uturih CD. Saznao sam sve što mi je trebalo. Boja glasa i intonacija N. N. spikera vaistinu behu od svečano-trogatelno-zagrobne vrste karakteristične za ovdašnja vanredna, ratna i predratna stanja. Biće, dakle, pičvajza, pomislih.
Davnih sam ja dana zaključio da se – uoči i tokom kriznih situacija – na radiju Beograd tako ne govori „po direktivi“, nego po slobodnoj odluci spikera, a evo zašto: budemo li vesti čitali normalnim tonom – tako kontaju spikeri – mogao bi nas neko čuti tamo „gde treba“ pa momentalno dreknuti „Hilandar gori, a vi cvrkućete“ i eto belaja.
Kao što bi teški belaj mogao ispasti ako bi spiker vest da je „AleksAAAAndar Vučić položio kamen temeljac za fabriku kurtona u Gornjem Pičkovcu“, daleko bilo pročitao ravnim, a ne oduševljeno-ushićenim tonom. Male su to stvari koje mnogo govore o razmerama i dubinama ovdašnjeg slugeranjskog mentaliteta i duhovne bede.
Po podne se, međutim, po čaršiji i mahalama pronese ružičasta vest da je policija zabranila održavanje kamiona DJ Žeksa, što je DJ, kao osvedočeni legalista, bespogovorno prihvatio uz pravljenje pitanja kako se dogodilo da policija dozvoljava skup fašista, lopova i motornih testeraša, a zabranjuje mirno okupljanje ostarelih hipika iz Manježa nameračenih da se nasilju suprotstave parolama Make Love, not War i Peace, Brother, Peace.
Ta vest je značajno razvodnjila usložnjavanje situacije, ali je istovremeno dala krila foliranju, laganju i mašćenju obeju zaraćenih strana. Saveznici za Srbiju su obznanili da je skup izvestan, ali da su detalji protestne strategije velika tajna, pretpostavljam prvenstveno za njih jer – takođe pretpostavljam – da Đido, Guzijan i Boškić imaju makar i približnu predstavu o tome kako voditi suvislu politiku – svejedno da li vlasni ili „opozicionu“ – ne bismo ni došli u ovu situaciju.
Dok je OVO bilo u fazi ekspres lonca, Đido je bio ugledni tajkun i predsednik košarkaškog saveza Srbije, Guzijan je predsedavao svetom i jurišao na poziciju genseka UN – UN, na sreću po njih, nisu nasele – a Boškić, Boškić je radio ono što oduvek radi – šalabajzerisao i jebuckao na prazno „po nacionalnoj osnovi“. Sada su se, kada je OVO fazi zahuktale lokomotive, bajagi dovranisali i nameračili da pomahnitalu lokomotivu zaustave živim zidom. Koji je – za razliku od UN – radosno naseo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
