Savez rogova u vreći

Pročitah, naime, (prek)juče blagu vest da je Đilas – Dragan, ne Milovan – najavio registrovanje grupe građana pod vrlo inventivnim imenom „Savez za Srbiju“.

Momentalno sam se – znatiželjan da saznam šta savez za Srbiju sanja i šta će mu se događati – odao istraživačkom novinarstvu i doznao da „grupa pravnika i stručnjaka“ upravo radi na statutu Saveza „jer se bez statuta Savez ne može registrovati“ i ovako skeptičnom, kakvim me je Bog sazdao, kroz glavu mi hitro promače grešna primisao da se na statutu radi (i piše) upravo iz tog razloga – čisto da bi Savez bio registrovan.

Odmah potom pomislih da bi Đilas, kao nosilac znamenitog istorijskog prezimena – bez obzira što je prezimenu promenio „predznak“ – svakako morao znati da stvari treba da idu drugačijim redosledom. I to ovim: Najpre se napiše Manifest komunističke partije, tek potom se formiraju komunističke partije, koje – kada se nakon dugog prebivanja u takozvanoj ilegali domognu vlasti – promptno zabrane registrovanje svih drugih partija i saveza. Prosto ko pasulj. Dok radi – radi ko sat. Rok trajanja – sedamdesetak godina. U našem (i Milovanovom) slučaju poprilično manje.

Sumnja mi je postala veća od nade kada sam pogledao spisak budućih saveznika, među kojima su se našli Levica Srbije Borka Stefanovića, ali – ako je vest tačna – i Dveri Boška Obradovića, koje su, uzgred, bile razlog da članstvo u Savezu decidirano odbije PSG Saše Jankovića, ne samo „zbog Dveri“ – kako je PSG objasnio – nego i „zbog shvatanja politike“.

Sutradan, međutim, pročitavši Đilasov intervju u NIN-u, nada mi je ponovo postala malčice veća od sumnje, jer je Dragan (ne Milovan, mada bi i on to mogao) blagoizjavio da, osim Vučića, „odgovornost za propadanja Srbije snosi i opozicija (čitaj: bivša vlast) i da rešenje nije samo u „menjanju“ Vučića, nego „i sistema“. Tu mi sumnja ponovo postade veća od nade i zaključih da od Dragana nikada neće postati Milovan, a škakljivo pitanje – zašto Dragan nije menjao sistem dok je bio na vlasti, a Vučić u opoziciji – nametnu se samo od sebe. Isto tako, sam od sebe, iskrsnu i odgovor: zato što je Draganu, isti ovaj, samo malo manje bučan. sistem sasvim odgovarao dok je bio na vlasti, eto zašto.

Hajde da ne budemo namćori i zlopamtila, hajde da ga izložimo dobronamernoj, „drugarskoj kritici“ i pretpostavimo da je Đilasu došlo iz dupeta u glavu, da je uvideo greške i leva skretanja i da je iskren u nameri da „menja sistem“. Ipak moramo postaviti još jedno nezgodno pitanje za kraj. Može li se sistem promeniti sa strankama i ljudima koji pojma nemaju šta reč „sistem“ znači pa ću je – Draganu i saveznicima na znanje i ravnanje – prevesti na srpski. Sistem znači „stajati zajedno“. Ali ne zajedno kao rogovi u vreći.