Smena 8

A šta DSS dobija podržavajući jedne, a potkopavajući druge izdajnike, o tome se, cenjeni publikume, ako imate stomak, obavestite na dss-ovskoj konferenciji za štampu. Šta ćemo dobiti mi, sirotinja raja, to ćemo tek videti, ali sam sklon poverovati da ćemo dobiti ono što nam sleduje od svake ovdašnje vlasti – šupalj Crven Ban do očiju.

Čeda Jovanović – koji se onomad pojavio na svedočenju o pobuni Crvenih beretki – postavio je časnom kadiluluku jedno neprijatno pitanje – zašto na tom svedočenju nema Koštunice Vojislava, vo vremja ono predsednika savezne države, koji je otvoreno podržao otvoreni pokušaj državnog udara. Ne znam šta je časni kadiluk odgovorio Čedi, o tome naše žutare mudro ćute, a Sahibija i dalje lebdi visoko iznad zemaljskih zakona koji – znamo to iz političke filozofije – za suverene ne važe. No, dobro. Bolje da se mi okanemo metafizičke teorije o dva kraljeva tela i da se vratimo na empirijsku temu – smenu Đilasa, Dragana, ne Milovana, od koga bi, btw, Dragan, imao šta da nauči.

Možda ta smena Đilasu neće prijati, ali iz smene bi moglo proizići i štošta dobro. Jer, znate šta, kad ste jednom nogom na vlasti, a drugom u opoziciji, od toga uvek trpi opoziciono delovanje. Nije li, konačno, i Milovan uspeo u životu i domogao se svetske slave tek kada je zglajzao? Dragan je tu u prednosti. I njemu će opozicioni status pružiti mogućnost da (još više) uspe u životu i da se proslavi, a pritom neće morati ni dana na robiju, jer smo se u međuvremenu demokratizovali. Evo, vidim, za početak se Đilas sastao sa Čedom Jovanovićem. Iz tog susreta ne treba izvoditi preterano optimistične zaključke, ali isto tako nije pametno taj susret ni bagatelisati. I Dragan i Čeda (umal ne rekoh Milovan) su zašli u zrele godine, pretpostavljam da su im mnoge stvari došle iz dupeta u glavu i da – ukoliko se uortače – vreme neće provoditi u pronalaženju načina kako se što brže domoći vlasti, nego u razmišljanjima kako će ta vlast izgledati i – što je važnije – kako će delovati. Za početak bi, recimo, mogli da model buduće vladavine uspostave svaki u svojoj stranci. Sve, dakle, ono dobro što bi hteli da urade u Srbiji, najpre bi morali da urade u svojim strankama, da ne nabrajam sad šta sve, svi znamo spisak. Ne možeš, brate, urediti državu, ako ti je stranka neuredna. Mislite o tome. A neka misle i Đilas i Čeda.