Foto: Stanislav MilojkovićObećah u jeku afere Bastać da ću vam opričati moja lična iskustva sa uzrokom afere, starogradskim kovertima (čiji je sadržaj sve vreme ostao misteriozan) izbi utom afera Utisak nedelje, bejah pozvan na informativni razgovor pred euromahalsku ideološku komisiju, pa zaboravih na obećanje.
Danas ću ispraviti tu istorijsku nepravdu.
Pričao sam vam već kako su me posle petog oktobra mnogi pripadnici „bolje, demokratske Srbije“ – misleći da sam ja neko važno mudo u DOS-u – saletali molbama (sa prizvukom naredbe) da im dodeljujem stanove, da zapošljavam snaje i šurnjaje, da upisujem decu na fakultete, itd, itd.
Nisam bio usamljen u tome. Ko god je makar privirio u famoznu Siminu bio je povazdan izložen drugarskim pritiscima za „urgencije“ (svih boja), ali je na moju malenkost – zahvaljujući opštepoznatosti njene lične bliskosti sa ministrom pravde, poč.
Vladanom Batićem, vršen dodatni pritisak da poništava krivične prijave, da ako ne baš oslobađa, a ono premešta osuđenike iz strogih u udobnije zatvore, itd, itd…
Olakšavajuća okolnost je bila što su sve te intervencije – ne zbog imanja obraza, nego zbog nemanja muda – vršene telefonom, a telefon, slično daljincu, ima spasonosnu opciju – klik, znate na šta mislim.
Junaci, međutim, priče o kovertama – dva pristala momka tridesetih godina obučeni kao adventisti – postupili su drugačije. Postavili su mi sačekušu u kafiću u kome sam tih godina hvatao zjale. Dobar dan, gospodine Basara, mi smo ti i ti, imate li malo vremena, hteli bismo nešto da popričamo sa vama. Bujrum.
O čemu se radi? Momci iz podebele fascikle povadiše neke artijetine, evo divnog potkrovlja u Lole Ribara, evo još jednog u Vlajkovićevoj, a pogledajte ovo u Majke Jevrosime.
Da, pa? Pa ako bi nam vi „sredili“ da to legalizujemo – ostali stanari neće imati ništa protiv – mi bismo ta potkrovlja renovirali, prodali i pare podelili na tri dela. Sve legalno, sve čisto. I pročaja.
Jbg, momci, rekoh, ja sam jaki čovek na opštini Vračar (tu je bio kafić) a ona je u ratnom stanju sa opštinom Stari grad, hajte vi u Šumatovac, tamo možda i nađete nekog. Momci pokupiše pinkle i odoše. Što kažu Anglosasi – Nice Try.
Prepričam to posle nekoliko dana drugaru koji se bavi nekretninama, a on se slatko nasmeja. Kakvi likovi, reče. Amateri. Seljački alhemičari, u stvari. Hoće iz ništa da stvore nešto.
Ovako su smislili kombinaciju. Obrlate tebe da im legalizuješ potkrovlja, nađu nekog da finansira renoviranje, obećaju deobu para, pa zbrišu. To se, inače, radi, ali se ne radi tako. Ako hoćeš potkrovlje, onda se obratiš tom i tom (koji nema veze sa opštinom), njemu daš koverat sa sumom proporcionalnom kvadraturi, taj i taj ga odnese tom i tom (koji radi u opštini), a taj i taj koverat preda tom i tom, koji (prividno) nije predsednik opštine.
Što rekli alhemičari – sve legalno, sve čisto. Eto kako propustih sjajnu priliku da se ne obogatim.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
