Postoji mnogo učenih dokaza o postojanju Boga, neki su uverljivi, neki baš i nisu, a ja si laskam da je moj najuverljiviji. Pa da me čujemo u svojstvu priučenog teologa. Ništa se, ama baš ništa, cenjeni publikume, ne može izmisliti, sledstveno ni Bog, dakle Bog postoji.
Na čemu temeljim svoju tvrdnju? Na književnosti, na čemu drugom. E, šio mi ga Đura, zakeraće zakerala, pa šta je drugo književnost nego izmišljanje stvari i događaja. To zvuči racionalno, ali samo na prvi pogled. Evo, recimo, Fjodor Mihajlovič je (iz svojih nekih razloga) ulagao ogromne napore da za svoje književne junake izmisli potpuno originalna prezimena i – vaistinu – ko zna makar malo ruskog biće mu jasno da je (naoko) apsolutno nemoguće prezivati se Smerdjakov, recimo. Ali ne lezi vraže, po izlasku svakog od romana Dostojevskog javljali su se kojekakvi Raskoljnikovi, Marmeladovi i Karamazovi, ponosni što ih je veliki pisac ovekovečio u svom delu.
Imajući na umu iskustvo Fjodora Mihajloviča, a u hudoj spisateljskoj nameri da ipak izmislim nešto što ne postoji i čega ne može biti, ja sam pribegao anatomiji. U tom smislu sam junakinju mog romana Dnevnik Marte Koen obdario sa dve vagine. Ne poradi erotomanije – kako podozrevaju puritanizmu skloni komentatori – nego zbog misterioznih ezoterijsko-političkih poslova kojima se Marta Koen odavala, no da ne tupim sad o Marti, nije nam to tema.
Kad ono – međutim. Pre neki dan na nekom sajtu naletim na vest o engleskoj dami, imenom Hejzel Džouns, koja vaistinu ima dve vagine. Iz podužeg Hejzelinog izlaganja saznao sam da je dvovaginstvo čast, ali i obaveza. Da sad i ja ne zalazim u sitna crevca, ko hoće neka pusti mašti na volju, a mi da se vratimo na široko polje „stvarnog i mogućeg“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
