Sudnja subota

I ne samo Marsovac. I mnogi će se današnji episkop, monah, sveštenik i vernik SPC zdravo začuditi kad čuje da sve do smrti blagočestvog mitropolita Stefana Stratimirovića SPC nije htela ni da čuje za kosovski mit i zavet.

Mitropolit Stratimirović je prozorljivo, ali bezuspešno – nije on imao šanse protiv hajdučije kodže Miloša i Vuka Karadžića – uviđao da će tzv. kosovski zavet zaseniti Novi zavet i utabati put neopaganstvu i etnofiletizmu. Dok je bio živ, čestnejši mitropolit je na jedvite jade sprečavao da se Roždestvo Hristovo preimenuje u praslovenski „Božić“, a Voskresenije Gospodnje, najpre u „Uskrs“, a potom u „Vaskrs“. I pročaja. Duga je to priča.

Za mitropolitovog se života niko nije usuđivao ni da pomene Vidovdan – čitaj: praznik slovenskog balvana, Svetovida – ali kada je 1836. mitropolit usnuo u Gospodu, srbfikaciji hrišćanstva više niko nije ni mogao, ni hteo (ni smeo) da stane na put. Posledično se kosovski boj retroaktivno dogodio na Vidovdan i tako smo, da ne dužim, mic po mic dospeli do OVOGA.

Hrišćanstva (svih boja) nikada nisu uspela – a verovatno ni htela – da sasvim potisnu mitove koji su, uprkos nejasnosti porekla i paganskim korenima, igrali integrativnu ulogu, ali – izuzimajući srpsko – malo se koje hrišćanstvo odvažilo da sa toliko žara prigrli, ne neki mit iz prethrišćanskih vremena, nego pseudomitološku sklepotinu grupe autora predvođenih Vukom (Wolfganogom) Stef. Karadžićem, koji je u jednom momentu odužio zlatnom pravoslavlju tako što je prešao u katoličanstvo, a kome se SPC osvetila tako što ga je počasno sahranila u porti beogradske Saborne crkve.

Sad bi onaj naš Marsovac mogao reći: kakve to ima veze, autentičan ili lažan, mit je mit, no big deal. Treba li uopšte reći da Marsovac ne bi bio u pravu jer stvar sa arhajskim i novokomponovanim mitovima stoji u dlaku kao stvar sa otkrivenim i lažnim religijama. Evo šta je o tome pisao Paul Tilih, navodim po sećanju.

„Lažne religije (fašizam, nacizam, komunizam) masama u početku ulivaju oduševljenje i energiju istovetne onima koje im ulivaju otkrivene religije, ali vrlo brzo završavaju u dezintegraciji i rasulu.“

Mi, Srblji, imali smo trostruki peh. Najpre smo u Drugom svetskom ratu doživeli slom i rasulo devetnaestovekovne kosovske mitomanije da bismo potom potpali pod vlast komunističke lažne religije, da bismo se – kad se i komunizam raspao – ponovo vratili u okrilje kosovske mitomanije, koje se „nipošto ne smemo odreći“. Ima li pravnog leka. Ima jašta. Lek je Sudnji dan.