Ukaz o unapređenju

… ali ovde-onde slušam (i čitam) o bliskim susretima sa esenesovskim crnim dvojkama koje u stajlingu i maniru Jehovinih svedoka šestare po stambenim zgradama naše prestone megakasabe.

Bezbeli će sad krle22 da zašilji Tviter i da napiše – a da šta to tebi, nadžak babo, smeta! To su – tako je rekao i El Supremo – „pristojni momci i devojke“ koji ne rade ništa protivzakonito, naprotiv, rade isto ono što stranački aktivisti rade i u najdemokratskijim zemljama; stavi ruku na srce i reci koliko si samo puta u američkim filmovima B produkcije gledao šerife iz Biblijskog pojasa kako uoči reizbora obilaze farme i benzinske pumpe ubeđujući lokalce da ponovo glasaju za njih.

Do te će već poslovične polovičnosti krle22 – koji je onomad ispao ženski polni organ ne odvaživši se da odgovori na moje jasno postavljeno pitanje – biti dibidus u pravu; površinski posmatrano, vaistinu se to svugde tako radi, ali naš se (nerešivi) problem ne krije na površini i u formi – tu smo lideri u regionu – nego u mraku zaumnosti, u dubinama neiskorenjivog orijentalnog pokvarenjaštva i gnusobi podnaredničke psihologije.

Povremene burne reakcije esenesu antiprotivnih građana – zbog koje će jedan viši oficir po svemu sudeći karijeru završiti kao razvodnik straže u Bujanovcu – ne bi odobrila nijedna ovosvetska javnost i nijedno „pozitivno“ zakonodavstvo, ali to važi za zemlje u kojima je zaumnost psihijatrijski problem, a ne državna ideologija. U Srbiji, međutim, naoko pristojni i ulickani „divni momci i devojke“ damama i gospodi na čija vrata pozvone najljubaznije saopštavaju sledeću poruku;

„Znamo ko ste, šta ste, gde radite, znamo kad ste majku za sisu ujeli, pa ćemo vam, ne budete li glasali za „nas“, jebati milu majku, kao što je – ovo sam, da ne bude zabune, ja dodao – naš askurđel, podnarednik, naguzio snajku onog mučenika koga je prethodno poslao u mardelj. Da možda ne preterujem? Preterujem i to poprilično, ali samo površinski. U zaumnosti mi je svaka ka vladičina. Vrhovno zapovedništvo esenesovskih predizbornih dvojki neće fakat nikom od onih koji ne glasaju za njih učiniti ništa nažao – osim, naravno, ako se drugačije ne naredi – ali to im i nije namera, namera im je da uteraju dodatni strah u kosti masi ionako zastrašenih i labilnih karaktera (a takvi su u Srbiji „više nego ubedljiva“ većina) i da one koji možda ne bi glasali ni za koga ili su neodlučni navedu da glasaju za njih. Tako je i podnarednik radio. Nije on čoveka oterao na robiju iz sadizma, nego iz državne „pristojnosti“ i ličnog hedonizma. Nevolja je što su podnarednici u međuvremenu dogurali do generala, a generali se pretvorili u ženske polne organe, u koji (organski) čin ovom zgodom unapređujem i krleta22, pa neka mu El Supremo potpiše ukaz.