Uskršnja poslanica

Ništa tu nije bilo prepušteno slučajnosti. Novinčine su kao i svake godine srbskim ženama, podastrle nadasve tajanstveni recepis kako da oboje i „šaraju“ jaja, a celini SNiS-a detaljan spisak stvari koje na Velik petak „valja“ i „ne valja“ raditi. Posebno, kažu, „ne valja“ koristiti „oštre predmete“. Da se bajagi Isusove rane ne bi dodatno „pozledile“. No comment.

Nije zapostavljeno ni srbsko devojaštvo, ali su devojačka uskršnja prava i obaveze nešto lagodnije. Sve što đevojke treba da urade jeste da u crkvenoj porti uzberu cvetak, da ga pre spavanje uture pod jastuk, pa će tokom noći usniti suđenika. Šta, pomislih, ako neka đevojka, daleko bilo, usni Šešelja – o kome će biti još reči – i kako će, ako ga usni, namaći miraz – o tome pravoslavne novinčine ni mukajet.

Ja već godinama – u stvari još otkako je zaseo na tron Svetog Save – ne čitam vaskršnje društveno političke poslanice NJ. S. Irineja, ali ovde-onde u štampi, an pasan, naletim na poneki ulomak njegovih celomudrenih vaskršnjih umozrenja i sozercanja.

Tako je bilo i ove godine, to jest juče (u četvrtak) kad na sajtu Politikine Rotopalanke nabasah na transkript patrijarhove govorancije izgovorene urbi et orbi na TV Hram. Na momente ne mogodoh razlučiti da li sa Rotopalankinog amvona zbori Jovan Zlatousti, Irinej Lionski ili Irinej Gavrilović. Toliko je to bilo ubitačno i pravoslavno.

Poslušajte samo Irinejevo blagoveštenje. „Ja ne pripadam nijednoj politici“ – glagoljio je NJ. S. i dodao – „Želeo bih i molim se Bogu da nema nikakvih podela među nama nego da nam bude jedina politika, jedini pogled i jedini put dobro našeg naroda. Jedina nada, jedino spasenje, jeste jedinstvo među nama.“

Grešnom kakav sam, đavo mi ukaza na jednu protivurečnost u NJ. S.-ovoj govoranciji. Kaže patrijarh, došapnu mi Rogonja, da ne pripada nijednoj politici, a ovamo se moli za N. N. politiku, koju samo vrapci ne prepoznaju.

Sad natrag na Šešelja. Sigurno ste svi već čuli za vojvodin preduskršnji tvit u kome je biranim rečima izrazio hrišćansku radost zbog smrti odličnog novinara i čestitog čoveka Dejana Anastasijevića. Ako se pitate kako je subhumana spodoba poput Šešelja uopšte moguća, kako je, štaviše, moguće i da ga neka devojka usni uoči Uskrsa, znajte da je to zato što su patrijarhove molitve odavno uslišene, što će reći da smo – uz podnošljive disonantne tonove – postigli toliki stepen jedinstva „među nama“ da nismo u stanju da, ako ništa drugo, bar oduzmemo poslanički imunitet osobi koja decenija ruši sve temelje i gazi sve vrednosti paganskih društava, hrišćanska da i ne pominjem.

Budući da na Veliki petak „ne valja“ koristiti kiblu, preostaje mi samo da patrijarhu i Šešelju saborno poželim srećne uskršnje praznike uz pesmu „Ne može nam niko ništa, jači smo od sudbine“.