Yugonostalghia (11)

Trebalo bi, konačno, preispitati i verodostojnost rubrike In memoriam, posredstvom koje se – da bi preostali Srbi bili srećni što su preživeli još jedan dan – na sva zvona razglašava ko je sve juče premetnuo svetom. Često se događa – svi to znaju – da Politika iz čiste pakosti ili po naređenju državnog vrha, objavi umrlicu osobe koja uopšte nije umrla, a da osobi koja je zaista umrla, umrlica – iako uredno plaćena – nikada ne bude objavljena. Sve to unosi pometnju i među žive i među mrtve, ako tu još ima neke razlike, jer se u Srbiji, saglasno običajnom pravu, smatra da čovek uopšte nije ni živeo ukoliko mu, kad umre, u Politici ne osvane zvanična umrlica.

Politika neprestano podiže cenu i neprestano snižava kriterijume, neko bi joj konačno morao stati na put. Ali ko da joj stane na put, pomislih. Svi se boje Politike kao što se đavo boji krsta. Stah od Politike jedan je od najrasprostranjenijih strahova u Srbiji, zemlji straha i trepeta. Događalo mi se, i to ne jednom, da na ulici sretnem – pomišljajući u prvi mah da priviđam – osobu za koju sam, obmanut lažnom umrlicom u Politikinoj rubrici In memoriam, mislio da je premetnula svetom, da bi mi osoba na jedvite jade objasnila da uopšte nije umrla i da je taj i taj, da bi joj napakostio, preko veze objavio njenu umrlicu u Politici, listu kome se slepo veruje. Ako nisi umro, a umrlica ti osvane u Politici, teško ćeš dokazati da nisi mrtav. I obratno. Politika ne proverava ko je umro, a ko nije – važno joj je samo da namlati pare – ali o tome ko je mrtav, a ko živ jedino je Politika ovlašćena da donosi sud. Isto tako mi se događalo – i to ne jednom – da po nekoliko godina nemam pojma da je neko umro i da ga – sledstveno – vodim kao živog i da i dalje računam na njega, da bi se na kraju ispostavilo da njegova umrlica – bilo zbog pizme Politikinog uredništva, bilo zbog nemara štamparskih radnika, nije – kako se to stručno kaže – otišla u štampu. Nema te laži koju će srpski društveno-politički radnici izgovoriti, niti nitkovluka koji će počiniti, za koje Politika neće naći toplu reč i opravdanje, istovremeno u istom broju besramno tvrdeći, često na istoj strani, a katkad i u istom tekstu, da je ona, Politika, borac protiv laži i nitkovluka.