Yugonostalghia (22)

… usranih južnoevropskih pelena, usranih južnoevropskih gaća, menstrualnih južnoevropskih uložaka, plastičnih južnoevropskih kesa, plastičnih južnoevropskih flaša i pocepanih južnoevropskih čarapa, i to ne samo u za to predviđenim mestima (u WC šoljama, kantama za otpatke i kontejnerima) nego i po parkingu, pisoarima, podovima, a u poslednje vreme i po tuš-kabinama, samo zato da bi pljačkaški menadžment benzinske pumpe iz čitavog tog užasa izvlačio enorman profit.

Društvena energija, pomislih malo kasnije, zgranut prizorom ekološke i svake druge katastrofe, u tesnoj je vezi s energentima, a vlasti bivše Jugoslavije su dobro znale da energenti, a naročito energija, nisu za svakoga. Benzinske pumpe u bivšoj Jugoslaviji, takođe pomislih, bile su pod strogom kontrolom države i zato je Jugoslaviji onako dobro išlo u energetskom i svakom drugom smislu. Onoga trenutka kada su energenti postali svima dostupni, nastao je pravi haos. Energija definitivno nije za svakoga, ponovo pomislih, ja, kome bi u tom trenutku malo energije baš dobro došlo. Pumpe poput šimanovačke pumpe – kombinacije pušionice opijuma, kupleraja, samoposluge i drumske mehane – u bivšoj su Jugoslaviji bile nemoguće, bile su, u stvari, nezamislive. Benzinske pumpe u bivšoj Jugoslaviji bile su nadaleko čuvene po gvozdenoj disciplini i čestim nestašicama benzina. Nisu tada benzinske pumpe išle naruku porocima i niskim strastima, o, ne! Osim goriva – u danima kada ga je bilo, a iz državnih razloga nije ga bilo uvek – na pumpama su se mogle kupiti još samo bajate čokoladice „soko štark“ i odvratne cigarete „milde sorte“. Kurtoni, španske buve, noževi, pajseri, da pomenem samo deo zločinačkog asortimana samoposluge na benzinskoj pumpi u Šimanovcima, u bivšoj su Jugoslaviji bili strogo zabranjeni, dostupni isključivo na crnom tržištu, nipošto na benzinskim pumpama. Poslovna politika benzinskih pumpi u bivšoj Jugoslaviji išla je na to da mušterijama uštedi novac; poslovna politika pljačkaških benzinskih pumpi – nakon što su Republika Srbija i ostale bivše jugoslovenske republike sramno položile oružje pred vlasnicima lanaca pljačkaških benzinskih pumpi – ide na to da iz klijenata isisa i poslednju crkavicu i da ih – nakon što načisto opelješeni izađu iz samoposluge-restorana i nakon što se nađu u betonskoj pustoši prekrivenoj upotrebljenim kurtonima i špricevima – navede na pomisao o samoubistvu, pomislih na kraju, da bih odmah potom pomislio da sanjam, jer sam u magnovenju ugledao prizor koji ću kasnije, kada se budem vratio u Beograd, detaljno opisati mojoj školskoj drugarici Aleksandri Tijanić – avion MIG 21 Ratnog vazduhoplovstva Srbije u niskom letu iznad sremskih pustopoljina. Zašto leti ovako nisko, zapitah se.