Yugonostalghia (23)

i Pravilo službe – brane naše nebo, a ne naše oranice, zašto se ovaj meša u posao tenkovskih postrojbi i pešadije, pomislih, da bih ubrzo potom pomislio da sam ogrešio dušu, jer sam na osnovu pažljivijeg uvida u stanje stvari na nebu shvatio da MIG 21 naprosto nema snage da se vine na veću visinu, jer je avion – ako se ove reči mogu primeniti na letelice – primetno hramao i posrtao po nebu iznad Šimanovaca, dok je iz otvora na njegovom dupetu kuljao bledunjavi plamen, znak da je aparat ostao bez goriva i da – kako se to u pilotskom žargonu kaže – leti „na pari“.

Povremeno je, ni to mi nije promaklo, iz avionskog čmara izlazio gust, crn dim, a povremeno nije izlazilo ništa. Niko od prisutnih na benzinskoj pumpi u Šimanovcima – osim mene, kome je to u neku ruku dužnost – nije obraćao pažnju na agoniju letelice Ratnog vazduhoplovstva Srbije, svi su gledali svoja posla, ili su – češći slučaj – iskolačenih očiju zurili u brojila na aparatima za točenje goriva u (opravdanom) strahu da će im točioci benzina zakinuti na meri.
Na šta je, pomislih, spala Srbija, na šta je spalo njeno Ratno vazduhoplovstvo! Još odranije sam (iz štampe) znao da avioni Ratnog vazduhoplovstva Srbije zbog nestašice goriva lete isključivo u slučajevima krajnje nužde i neposredne ratne opasnosti, i još onda sam zaključio da zemlja u kojoj se benzinske pumpe kupaju u obilju naftnih derivata, a čije vazduhoplovstvo kuburi s kerozinom, ne treba da računa na neku naročitu budućnost. U Jugoslaviji je, pomislih, stvar stajala upravo obrnuto. JRV i PVO su se razbacivali kerozinom, lovci JRV i PVO danonoćno su – vrlo često i nadzvučnom brzinom, a najčešće bez ikakve potrebe – šestarili po nebu nad Jugoslavijom, dočim je benzin bio retkost na benzinskim pumpama, zahvaljujući čemu su ionako malobrojni automobili stajali na parking-placevima i nisu stvarali stravične saobraćajne gužve, niti su u danima vikenda odnosili na desetine, ponekad stotine, o praznicima i hiljade ljudskih života.

I zbog toga se ondašnjim pilotima nije događalo ono što se dogodilo pilotu aviona koga sam tog jutra ugledao u vazdušnom prostoru Šimanovaca.

Verovala ti meni ili ne – tako sam rekao mojoj školskoj drugarici Aleksandri Tijanić nekoliko dana nakon što sam se vratio s trijumfalnog pohoda na Zagreb – pilot MIG-a 21 je spustio letelicu na visinu od nekih deset metara i mahanjem krilima i gestikulacijom počeo davati znake da namerava prinudno da sleti.