Nadstrešnica i krhotine našeg kolektivnog morala

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Sjajan tekst! Ovih godina me takođe okupira misao morala našeg naroda. Uče nas u školi da smo neustrašivi pred jačim, a realnost potpuno suprotna u poslednjih 40 godina. Gutamo sve što nam se servira, ne reagujemo kako treba, narod se iskvario. Sve bi na vezu, a ne zapitaju se, koliko nas sve to košta memoilaženje reda i pravde.
   Kada shvatimo da su konačno došli po nas, već je kasno za bilo kakvo delovanje. Promena kolektivne svesti je jedini izbor koji imamo. Ako to ne uspemo, siguran sam da nas neće više ni biti

2. Savršen tekst o MORALNOM principu pojedinca i kolektiviteta.Postupila bih na isti način kao Psiholog.

3. Vrlo provoktivan tekst.
   Često razmišljam o situaciji u kojoj izazivam težak saobraćajni udes. Šta činiti? Ostati, pomoći unesrećenim i predati se sudbini pravde, ili pobeći u nadi da niko nije video, niti snimio događaj, a mrtva usta ne govore. I ne mogu da tvrdim šta bih uradio. Valjda zavisi i od trenutka.
   U svakom slučaju, tu dilemu imaju i ljudi koji su učestvovali u rekonstrukciji- znate već čega. Pri čemu oni nemaju mogućnost ni nadu da niko nije video njihov promašaj sa smrtnim posledicama. Ipak ćute, ne javljaju se. Bar ne nama koji šetamo, protestujemo, blokiramo…
   Sad već znamo firme koje su obavile smrtonosni posao, projektovale, nadzirale…Sledeća su imena odgovornih. Zašto se sami ne javite, možda ćemo pomisliti da i u vama ima trunke ljudskosti.