I
DVOR
Beograd, Andrićev venac, Dvor. Diplomirani student Beogradskog univerziteta, Boris Tadić, dočekuje srpskog domaćina Tomu Nikolića i pokazuje mu njegovo novo domaćinstvo. Vodi ga iz kabineta u kabinet, iz plavog u žuti salon, pokazuje mu balsku dvoranu, kladionicu, budoare, teretanu, đakuzi, klozet s daskom…
Boris: (english by television) My dear friend Tomma… Oh, oprosti, zaboravio sam da ne znaš engleski…
Toma: Znam menadžment!
Boris: (srbski) Znam da znaš, iako si dugo to krio, lolo nijedna. Ah, evo nas u plavom salonu…
Toma: (mrmlja da niko ne čuje) Plavi salon, plava riba, kljukana dinastija…
Boris: (srbski a svetski) Balska dvorana je za svečane prijeme i gala događaje tipa ''I Evropa i Ono dole'', a ovo je prostor za intimnije susrete, za evente, za party, za soaree… Kaži zemljacima iz tvog kabineta da i ne pomišljaju na razna prela, posela i komišanja…
Toma: Ma kakva komišanja, Bog s tobom…
Boris: U ovoj vitrini su servijete s monogramom, srebrni escajg ako se gostima servira kakav sufle, parfe ili konzome. Ovde su kašičice, ovde su ti kašike…
Toma: Šta će mi – imam ja svoju kašiku, Koraks me nikud ne pušta bez nje…
Boris: Levo je toalet. Sa bideom.
Toma: S čim, bre?
II
SRBIJA
Srbija, venac, rodna gruda. Penzionisana profesorka Beogradskog univerziteta, Srbijanka Turajlić, vodi bivšeg diplomiranog studenta tog univerziteta, bivšeg ministra telekomunikacija, bivšeg ministra odbrane, bivšeg predsednika Srbije, Borisa Tadića, duž njegovog rezervnog položaja i pokazuje mu dokle smo stigli.
Srbijanka: Eno venca: Sjenica, Tutin, Medveđa, Lebane, Preševo, Bosilegrad, Kuršumlija, Trgovište, Gadžin Han, Crna Trava, Blace, Babušnica, Doljevac, Osečina, Krupanj…
Boris: (zainteresovano) Da, da, lepi krajevi, pitoreskni gradovi, ali gde su ljudi, birači?
Srbijanka: U biračkim spiskovima… A ono tamo, ono levo, prvi do kontejnera – ono je moj kolega, profesor univerziteta na kojem ste diplomirali, penzioner. Svako jutro on je tu, prvi u redu…
Boris: Divan čovek… Jel' glasao?
Srbijanka: Nije, izgubio bi mesto u redu… On je ili u tom redu ili na kapiji, čeka poštara i pisma od dece. Svi su mu kojegde: u Kanadi, Australiji, na Novom Zelandu… I deca i unuci, i svi su pošli njegovim stopama – profesori…
Boris: A koliko ih je?
Srbijanka: Ne znam tačno, desetak…
Boris: Šteta tolikih glasača… I svi ovi u redu ispred ovog kontejnera – slutim da nisu glasali… Uostalom, šta rade oni tu, šta čekaju, šta traže?
Srbijanka: Hleb. Nemaju hleba…
Boris: A što ne jedu kolače?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
