GUČA / ČAROBNA FRULA

Ponedeljak, 8. avgust

More, kakva frula, kakve dvojnice, svirale, kakvi bakrači – srpska truba je zakon! Direkt ozdo poslali nas u Guču. Nagradno. A stigla i smena.

Vidoje, Boki i ja u mojoj mazdi. Još u Kuršumliji se snabdeli pivom, ali stigosmo na otvaranje. Kako, e to ne znam.

Utorak, 9. avgust

Kako smo spavali? Ni to ne znam. Znam samo da mi glava bila ovolika dok nisam strusio staklo piva. I neki ča Milojev prepek. Kod tog ča Miloja smo konačili, on je prijatelj Bokijevog ćaleta još od Kontramitinga, zajedno išli na Beograd.

Posle doručka pošli na kulturno-umetnički program i, pod Đašinom šatrom, sretnemo naše. I oni dobili otsustvo, Sajko Dž, Rambo, Laza Konj, Neša Kojot, Baron i Vojče Ambasador. Vojče dobio novi nadimak pre neku godinu kada se istakao na onom protestu protiv svetskih moćnika. Pre toga, još od Čajniča, zvali ga Palikuća. Sastavismo astale a posle ne znam šta je bilo.

Sreda, 10. avgust

U ušima mi samo bubnja Cigančica vodu gazi. To znači da noćas debelo zaglavismo na kulturno-umetničkom programu. Ceo dan vadili fleke zaponjcima i pivom. Uveče se opet našli s našima, samo Sajko nedostajo – sreo staru ljubav, Dacu Lomikurku, a stara ljubav zaborava nema.

Kod Đaše našli i mi neke radodajke iz Globodera, a posle ne znam šta je bilo. I dal je bilo.

Četvrtak, 11. avgust

Spavali do neko doba, ama ništa dok se ne dolije. Dolili. Kanda se malo ukrtio onaj ča Milojev prepek. Zapucamo posle na novi kulturno-umetnički program kad – eto ti mog mlađeg brata. To je onaj što su ga citirali u prošlom broju Vikenda, baš na ovom mestu. Došao i burazer s našim podmlatkom. Izljubimo se tu s klincima pa ih pustimo na jednog Romansijera. To vam je Kalafonac, Garagan, Ciganin, bre, iako im tepaju Rom. Posle su olešili i jednog šućmurastog strendžera, Lazi se učinilo da je peder. Da deca ne dangube dok čekaju ovogodišnju paradu.

Mi – Sajko, Rambo, Laza Konj, Neša, Baron i Vojče Ambasador – mi se time više ne bavimo, prešaltovali nas na ozbiljnije stvari. Mi sad branimo suverenitet i teritorijalni integritet! Zamalo da zaboravim: i Identitet! Eh, kad se samo setim onih lepih dana i onih ideala: Otpor, Obraz, Dveri, Stroj…

Na koncertu Miroslava Ilića, a posle kod Đaše na kulturno-umetničkom programu do zore. Burazera više nisam video. Niti sam bilo šta mogao da vidim.

Petak, 12. avgust

Petak, Rambo predlagao da postimo. Da se spremimo za večerašnji koncert duhovne muzike u porti crkve Svetog Arhangela Gavrila. Ali, to je tek u devet uveče, a posle podne je na stadionu narodni višeboj. Kako da bacamo kamena s ramena i da upražnjavamo ostale tradicionalne borilačke veštine izbečeni od posta? Triput se prekrstimo i svratimo na pljeskavice i pivo. Jebiga, nismo stigli ni na višeboj ni u portu – zadržali se na kulturno-umetničkom programu. Dokle? E, to ne znam.

Subota, 13. avgust

Probudila nas Trubačka budilica. Pričestili se ča Milojevim prepekom i onim mlakim pivom što ga nađosmo pod krevetom, pa rešismo da kako-tako dočekamo finale 51. dragačevskog sabora trubača.

Sutra, posle kulturno-umetničkog programa i velikog saborskog kola, vraćamo se dole, na posao, a ja, evo, žurim da na kiosku kupim moj omiljeni list Danas i pročitam ovaj Dnevnik.