Koma

Ali, šta je to? Iz Odeljenja za intenzivnu negu čuje se veseli žubor i neobuzdani mladalački kikot. Eminem ft. Rihanna. Mile Kitić. Mendelson. O Bože, pa to sestra Agneza Bubalo slavi jedanaesti rođendan i useljenje u novi stan. Neštedimice se toči infuzija. Ovale aminofilina, pentreksila i brufena smenjuju pladnji ukusno aranžiranih citostatika. Tamponi. Vatoni. Udlage. Ekipa vrhunskih hirurga tranžira gusku. Gibanica.

Agneza Bubalo, ta plavokosa, plavooka i plavonoga medicinska sestra, najbolja drugarica Glorije Cicmil sa Pulmologije, bila je veoma cenjena od koleginica i kolega, štaviše, bila je omiljena širom medicinskih krugova, a njena karijera beležila je neprekinuti niz uspeha. Više puta je pohvaljivana i nagrađivana. Peglom. Mikserom. Vikendom u Kačaniku. Ovog puta dvosobnim stanom sa lođijom na šestom spratu tek renovirane krečane.

Slavlje se odužilo. Dva pacijenta nisu dočekala kraj. Doktor Kočica zaspao. Glorija se udala. Stigla jesen. I baš kad je bilo najlepše, kad je Slaviša doneo kastanjete, iz visokog prizemlja se začuo krik.

(krik)

Slaviša baci kastanjete i stušti se put visokog prizemlja. Sestra Agneza za njim…

Vreme radnje

(zapravo meteorološki bilten sa kalendarom i hronometrom)

Visoko prizemlje, veče. 18.47. Sa zapada, pod uticajem anticiklona, širilo se polje visokog pritiska donoseći laku naoblaku i večernju studen u okvirima proseka za ovo doba godine. A godina je 2010. Drugi oktobar.

Radnja

Sestra Agneza kao bez duše ulete u Prvu spavaonu, Drugu, Treću… Slaviša je usput nestao, zauvek. Tražila je izvor onog onespokojavajućeg krika. I našla ga je…

(krik)

Agneza: A tu li si, lolo ti nijedna…

Sestra Agneza se stušti k postelji Br. 75308/00 levo i – imala je šta da vidi!

U liht plavoj pižami s bordurom, na krevetu je sedeo Pacijent Br. 75308/00 levo širom razrogačenih očiju.

Pacijent: Gde sam to ja?

Agneza: U komi. Zapravo, trebalo bi i dalje da budeš u komi, ali ne znam šefe, koji ti je vrag. Baš si danas našao da se probudiš, za vreme mog dežurstva. Deset godina, ej, deset godina – od 5. oktobra 2000. godine – ti ovde smrdljaš i baš sad ti zazvonio budilnik u glavi.

Pacijent: Oh, Bože, deset godina…

Agneza: Slušaj, brate. Pošto je srpska dramaturgija spala na Čedu Jovanovića, evo, uključiću ti radio pa slušaj vesti da skratimo ovo palamuđenje, a posle ćemo da nastavimo scenu.

(Radio: Vicepremijer i ministar policije Ivica Dačić, u društvu svojih saborkinja i saboraca iz Socijalističke partije Srbije: Slavice Đukić-Dejanović, predsednice Narodne skupštine Srbije i ministara – za kapitalne investicije Milutina Mrkonjića, rudarstva i energetike Petra Škundrića i prosvete Žarka Obradovića, zajedno sa generalnim direktorom Naftagasa Dušanom Bajatovićem i ostalim članovima i predsednicima upravnih odbora i drugih rukovodećih tela našeg društva, evocirali su danas uspomene na slavne dane petooktobarskih promena koji su utrli naš put ka Evropi).

(krik)

Agneza prilazi bolesničkoj postelji i tako se opet uključuje u ovaj dramolet.

Agneza: (za sebe) Šta, opet je pao u komu… Tja, možda smo svi mi tamo…