Lolek i Bolek

: Zdravstvuj, tovariš Donald Fredovič Tramp, evo menja.

: Velkam, velkam, mister Putin, izvoli, raskomoti se kao kod svoje kuće.

: Spasiba, Trale, spasiba. Kak ti poživaješ, kak ženščina, kako maljčiki?

: Tenkju na pitanju, veri gud. Melani u kujni, čildren se igraju, a ja čekao tebe da pravimo biznis…

: Pa ajd kad si navalio.

: Odakle da krenemo?

: Od Pošte. Tu mu dođe kao neka prirodna granica. Ako od Pošte zaošijamo nizbrdo…

: Što, bre, nizbrdo? Nizbrdo se i šit kotrlja…

: Zato što je uzbrdo Pravni, Taš, Madera – legla studenata, blokadera, nemilosrdnih baba s pištaljkama i ostalih terorista. Eto zašto.

: Pa šta predlažeš?

: Elem, predlažem da šatrorska enklava u Pionirskom parku i Bulevaru dobije punu nezavisnost i tako spase nežni cvet srpske mladosti okupljen oko ideje učiti, učiti i samo učiti.

: A granice?

: Demarkaciona toi-toi linija bi išla od Otadžbinske šatre do česme, a od česme bi išla u cik-cak sve do centralnog kontejnera i treće lipe. Ofkors, ima tu još mnogo posla za eksperte, ali ovako bi bile sačuvane suštinske vrednosti Srpskog sveta sa sve Dodikom.

: A kakve se reakcije druge strane mogu očekivati?

: Nasilničke. Siledžijski transparenti sa parolama o nekakvoj korupciji, odgovornosti, pravdi… Pa duvanje u pištaljke iz sve snage. Pa izvikivanje poruga protiv one divne dece s kapuljačama i svih onih poštenih domaćina okupljenih po šatrama, toi-toima, oko punkta s parizerom i profesora Bokana…

: Mislim da je plan veri gud. U to ime, živeli!

: Živeli!

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.