Odbrana i poslednji dani

Kolegijum Javnog servisa Svetlosti pozornice, na svom redovnom sastanku održanom malopre, doneo je odluku da cenjenom čitalaštvu svom na uvid stavi transkript razgovora tonski zabeleženog u autobusu na vanrednoj liniji Beograd – Niš u petak, 16. maja tekuće godine. Juče.

…Super što se selimo, dosadio mi onaj Pionirski park. Isti šator, ista klopa, iste klonje, iste face… Vuče se dan za danom, nigde akcije. Nigde, bre, nekog studenta blokadera foteljaša, nekog njihovog profe, neke njihove babe kuvarice, donatora, čilagera-navijača. Nikog, bre, da nabodeš, nikog da patosiraš.

Kole Pajser, Laza Konj, Bora Bilmez i ja igrali, kao, košarku na male košiće. Ništa, dosađivali se. Zato od ovog zadatka, od ovog puta u Niš mnogo očekujemo…

…E, taj Mile Kekin iz Brbonja Donjeg, ta vancaga što mu zinulo dupe da bude neko mudo – e, on ti sad dobio zadatak da mlati zastavom po Nišu. Dupla dnevnica, brale. Ej, bre, Mile Kekin! Svi Brbonjčani, i Donji i Gornji, znaju ko su Negosavljevići! Niko i ništa, eto šta su! Njihov deda Marinko ni opanke nije imao, iš’o u curulama. Da nije bilo mene i Save Dživdžana ni sad Mile Kekin ne bi bio angažovan za ovaj pos’o – može da zahvali samo kvoti koja nam bila raspisana a selo prazno…

…Jedva čekam da stignemo u Niš, da se setim starih dana… Tamo sam, u Koritnjaku, pevala posle bombardovanja i našla ljubav do groba, Lepog Raku Belmonda. Ostavio me zbog one uspijuše što je vrtela guzicom u onoj rupi „Velika Srbija“ na Ibarskoj magistrali. Ostavio me trudnu.

Posle sam čula da je i nju ostavio, da se upisao u stranku i sad je nekakav koordinator. Zbog njega sam, a ne zbog gaže, ovaj, dnevnica, i prihvatila ovaj posao. Da ga opet vidim i setimo se starih dana. I da mu pokažem sliku našeg sina…

…Pažnja! Stižemo u Niš. Ne damo našu Srbiju! Živela Srbija!

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.