отаџбину
Upoznaj \domovinu/ da bi je više voleo.
(Patriotski vodič)
Spoznaj samog sebe.
(Frojd, Jung, Tadić)
PRAVEDNICI
Srebrni kaftan jutra zaogrće, polako, obzorje, a nebeski kladenac rose spira snene zazore noći i vragolasto treperi u vlatima trave. Pčela upreda zuj u prve zvuke dana… I slavujak je tu, u moćnoj krošnji jablana, njegov poj vija za pčelom, za šuštanjem lišća, za grlenim odzivom šume.
A gore, gle, gore u plavetima leta, kočoperna povesma belih oblaka nestašno jure jedni druge, kao jaganjci tek umakli s trla. Kroz njih se prodeva oštrokljuni soko pred kojim, eno je, umače žuna, umače čak tamo iza samotnog luga ukraj potoka.
Budi se Srbija i ogleda u beskraju ljubavi. Stasala, jedra lepotica, jelek da pukne, krv damara zajedno sa otkucajima večnosti… Krasotica, gorda među drugama, najpristalija od svih. Uzdasi je prate, i žudnja…
Ali, šta je ono tamo? Tamo, tamo, niz Dunavo mutno… Kakav je to ostatak noći?
Oh, pa to je selo Jabuka, to se njegovi dični seljani vraćaju iz komšiluka, sa još jedne noćne mobe. I ponoćnog viteškog nadmetanja u bacanju kamena s ramena. Oh, kakve su to ljudine, kakve su to delije vazda kadre stići i uteći!
Srbi su to!
POTOMCI
Polegla Srbija, sve uz Moravu, uz Moravu, na jug, u noć… Mesec se kruni biserjem i srebrom i, kao polenom, praši obrise tuge… Noć letnja…
Šarplanina u nebo štrči, a ispod njuma leglo pusto i mrtvo Kosovo. Drum širok, prav, carski… Po njega se rasipali hanovi, seraji, bašče, češme… Mesečina greje… Martinka u krilo, Dorča ide nogu pred nogu, a čalgidžije peške idev i svirav. Svirav i pojev. T’nko, visoko, kroz noć i mesečinu svirav. A iz seraj i bašče, kude mlade žene i devojke oko šedrvana oro igrav, grneta sviri, dajre se čuje, i pesma… I toj ne pesma, već glas samo. Mek, pun glas. Sladak glas kako prvo devojačko milovanje i celivanje… Pa taj glas ide, s’s mesečinu se lepi, treperi i kao melem na srce pada…
Ali, hej, šta je to? Šta to rade mlade junoše naše? Zašto ti dični potomnci spomenik u travu hitaju? Zašto snagu arče na bronzanom Bori? E, jesu silni, jesu pustopašni, jesu naši!
Jesu Srbi!
RASAD
Kud god da se pogleda – Srbija!
Srbija među pesmama, među šljivama, među ljudima na njivama, među pričama i kažama, među stadima i lažama…
Srbija, pesma među narodima!
Ali, šta? Gde je Farma? Gde je taj rasadnik srpske pameti, lepote, plemenitosti i manira? Oh, bože, gde su svi ti divni ljudi?
Od Horgoša do Dragaša, od Drine do Stare planine, raširila ruke Srbija naša najlepša i najvelikodušnija, naša mila mati, raširila svoje žuljevite ruke da nas sve zagrli i tako nam kaže koliko nas voli – jer to samo majka može da voli…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
