PAJACI

I

DEMOKRATSKI LAK

Jesen a kao da je proleće dogodine. Uzmuvali se komedijanti – bliži se vreme dogovora ko će da nosi srpsko carevo novo odelo.

U šminkernici na Andrićevom vencu vri kao u košnici: kite Pjeroa Tadića. On u starom kostimu, ali šminka nova: u oku mu ovolika suza saosećanja sa srpskom sirotinjom. Onu megasuzu za svetom srpskom zemljom, kolevkom Srpstva, najskupljom srpskom reči, i Tome slično – poturio Kalimeru Jeremiću. Tu je i zanosna Kolombina Trivan, ona zanosi. Arlekin Đelić je svuda i na svakom mestu, a Pinokio video kubik čamovine pa ga nema.

Iz ugla muklo bije sahat stari…

II

NARODNJAČKI LEK

Na Novom Beogradu, nedaleko od bulevara Zorana Đinđića, u ganc novim i još naprednijim prostorijama najnaprednije stranke na svetu, Komiko Vučić oteko ko pčelarski pomoćnik – ne spava, ne jede, ne pije… Neće ni da trene, ni da zamezi, ni da nazdravi sve dok ne budu raspisani izbori. Ali puši. Toma Pantalone iza njegovih leđa i jede i pije, a onda zagrli flajku infuzije pa pridrema. U međuvremenu puši. Kao anđeo s neba spušten niz punđu, nad njim bdi brižna Pulčinela Tabaković i pazi da ne ozebe. Nežno ga pokriva Belom knjigom pozajmljenom u Krunskoj.

U uglu Miloš Bojanić misli…

III

LIBERALNI LOOK

Beograd, Stari Grad. Levo pa desno pa opet levo, desno i – eto Preokreta! Dundo Miloje, Milojko Pantić, upro da preokrene zimski kaput, Ustav, Evropu, planetu Zemlju, Sunčev sistem, Univerzum…

Pinokio Jovanović zasukao rukave da mu se vidi novi sat, prionuo na zaludan posao, pustio bradu – pljunuti Đepeto Drašković. Petrunjela Srbljanović otišla s Pometom, ostale samo Barbike.

Iz ugla Sinjora Dana vreba BIA…

IV

OSTALI LUK (I VODA)

Iz mrtvog ugla vire srpski domaćini, srpski radnici i seljaci, srpska inteligencija, srpske izbeglice, srpski starci, srpska mladost…

Iz mrtvog ugla viri Srbija…