Spavati, spavati, možda sanjati…
(Hamlet)
…I tako smo čekali da se smrkne pa da polegamo… I, evo nas u gluvoj srpskoj noći i pustim snovima…
STRAŠNI SNOVI
Dok zvezde blede pred letnje jutro, on neumorno sklapa oči i tone u san… Sanja… Hiljade i hiljade belih šatora punih ljubavi i đaka koji hoće da uče… Ta mila deca s kapuljačama i pitoresknim tetovažama, sa logaritamskim tablicama i ćuskijama, sa pištoljima i smislom za lepo… Ali, šta se ono nazire u daljini praskozorja? Kakva je ono raspevana plima što odnosi i drage prijatelje Novaka i Emira? Oh…
Strah se polako uvlači u san…
S druge strane jastuka, u akademskom snu punom kredibiliteta, integriteta i samosvojnosti, po cvetnom vrtu nauke i umetnosti šetaju masteri, magistri, doktori i ostali lumeni: master Toma Nikolić, dr Jorgovanka, dr Šapić, dr Aleksandar Martinović, dr Siniša Mali, dr Nebojša Stefanović…
Tu se dr Macut trže u snu i produži dalje…
I batajnički dr i oslobodilac Hrtkovaca se budi u starom strahu: kao, on opet u Ka-Pe domu Zenica. Kao, stoji mirno, sâm, sateran u ćošak i drhti kao balerina. Oko njega sve sami mrgodni tamničari, stražari, čuvari… Svi naoružani…
Polako mu prilaze… Jedan sa ovolikim pendrekom…
Budi se u znoju. U televizijskom studiju. U kadru.
SNOVI NA JAVI
Uskoro će novi dan… Hiljade i hiljade devojaka i mladića, studenata i njihovih roditelja, učitelja, nastavnika, profesora – bude nas iz dugog sna. Da zajedno dočekamo rađanje tog novog dana.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
