Stari dani

MILAN

Danas 29. novembar? O n a j 29. novembar? Uf, kolko uspomena taj datum priziva… Od one kišne jeseni šeset i neke kada su me ćale i keva, po Aranđelovdanu, ostavili na selu kod deda Milana i nana Jule da dišem čist vazduh i očistim pluća od preležanog velikog kašlja pa sve do onog narodnog veselja u našem Dobrinju. Sećam se da sam u Goroviču onoliko ronzao što je guda Rajka, o svinjokolju, otišla što u presolac što u pušnicu i ostavila prasiće-siročiće… Osam komada. Onda mi deda dao pun fišek taze čvaraka i odveo pred Zadrugu da gledam kolo. A ja gledao zastavu otromboljenu od kiše i mislio na Rajku. Sećam se da sam se grdno uplašio kad se jedan brka u kožuhu prodrao ‘Živeo Dan Republike’ a svi za njim ‘Živeo’. Dobro, ne baš svi…

Kad, bre, proleteše sve ove godine? Setio sam se te proslave u Goroviču i kad smo, posle desetak i više godina, proslavljali praznik u našoj varoši. Bilo prohladno ali bez kiše. Kod Pošte se okupilo i staro i mlado, lepršale zastave, izvikivale parole, vilo se kolo… Narodno veselje. Gaja armunikaš razvuko dalapu pa opleo Moravac. Kao da je juče bilo: gledam kolce i slušam moju taze suprugu Dragicu kako pocikuje. Te godine, zbog krize, sindikat nije organizovao izlet u Veneciju pa ona i ove njene iz Opštine ostale da se vesele kod kuće. Svi smo se, bre, veselili…

Ma, lepo se živelo u toj našoj Jugoslaviji… Ni sad ne znam koji me đavo natera da, posle, sa svima idem na Gazimestan. I, posle, da nosam svete mošti. I, posle, da oslobađam Vukovar…

DRAGICA

Jeste, sve je bilo ovako kako moj Milan kaže. I zastave, i parole, i kolce… Bilo lepo u našem Dobrinju. U našoj Jugoslaviji. Bilo lepo i kad smo za Dan republike sa sindikatom išle u Veneciju.

I ja se sećam tih dana…

Ama, nikako ne mogu da se setim zašto sam bacala onoliko cveće pod gusenice tenka u kojem je i bio moj Milan kad je krenuo da oslobađa Vukovar…

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.