Gde si bio – nigde, šta si radio – ništa.
(srpska narodna poslovica)
Danas je subota, 4. listopad, 277. dan u godini po gregorijanskom kalendaru. Sutra je 5. oktobar, dan kada smo pre četvrt veka, u silovitom naletu slobodoljublja, odneli pobedu, izborili promene i izvojevali sve ovo.
Tih dana, u ovim istim novinama, na ovom istom mestu, mogle su se naći i reči zabrinutosti za neizvesnu sudbinu poraženih.
Srce mi se cepa kad pomislim na Ivicu Dačića… Šta će sad on? Zar da se, tužan, vraća u malenu Žitorađu i sa komšikom Cecom uvežbava nov repertoar?
Duša me boli zbog Bakija Anđelkovića, tog tananog vizionara s pogledom do onde. I zbog stare dedinjare Milovana Bojića, i zbog čemernog Šešelja, i zbog onog njegovog potrčka… Kako mu beše ime?
I, u tim lamentima prođe Šesti oktobar. I sedmi. I osmi… I milenijum… I četvrt veka novog milenijuma…
I, evo nas sred Zlatnog doba i 56. međunarodnog susreta dece Radost Evrope. U to ime hajde da se podsetimo svih onih dečjih pesama iz vremena „Kad je bio mrak“. Kad su nam svakodnevno pevali „Al’ je lep ovaj svet“. Kad smo svi bili „Materine maze“.
Nismo se plašili tadašnjeg „Strašnog lava“, poslušali smo Zdravicu Duška Radovića „Sve što raste htelo bi da raste“ i evo nas pred sankcijama NIS-u i pesmom „Zima, zima, e pa šta je“.
U našoj vekovnoj „Pačijoj školi“ podsetimo se, ipak, stihova iz pesme „Šta je na kraju“.
Šta je na kraju srede? – Četvrtak!
A šta na kraju četvrtka? – Petak!
Na kraju svih krajeva uvek je novi početak.
Krajevi se potroše, počeci uvek traju.
Početak, eto šta je na kraju!
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
