dresura
Bio jednom jedan lav…
Kakav lav? Strašan lav,
narogušen i ljut sav!
Strašno, strašno…
A onda su ga odstrašili pa je podvio rep i otišao na
Molitveni doručak
Ave Melanija gratia plena…
(Dodik)
Washington, D.C. Četvrtak, pijačni dan. Kroz jutarnji špic probija se Mile, mek kao duša. Žuri da ne zakasni pa opet da bude belaja. Pod miškom nosi zamotuljak – poklon za domaćina, potpisan.
Stigao na vreme. I on i ostale bele lale, cirka 3.500 komada. Svi okupani, lepo očešljani, podsečenih noktiju. Eno Pereza, eno Kngala, eno Batustankovskog… Eno ga i Murta. Ama, nigde nijednog ajatolaha.
Posedaše za sofru. Na sofri sve cakli: čisti tanjiri, čist escajg, čiste salvete, taze koka-kola…
U neko doba, popovi okadiše goste, poprskaše ih svetom vodicom, blagosiljaše, a onda Glavni pop udari o zvono i reče: sad!
I poče…
Odjedared astal šaren,
sos paradajz, krompir baren,
suve šnicle ko promincle,
karabatak svakom…
Sud
Beograd, Voždovac. Sreda, paterice Prepodobnog Maksima Ispovednika. Pred Specijalnim sudom okupilo se i staro i mlado da dočeka optuženog u slučaju Generalštab i njegov pravni ešalon. Eto ih. Čuju se povici ‘Mafija’ i ‘Robija’. Košava nosi ove povike širom glasačkog tela…
A kasnije, u sudnici, iz mišje rupe iznad koje piše „Imunitet“, čuje se slabašno: Ciju, ciju, ciju…
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.