Kraljica bez krune i para (II)

Koliko pamtim, jesam mator ali ne i baš (toliko) senilan, poslednju radost koju su nam pružili naši fudbaleri bila je još početkom poslednje decenije prošlog veka – davne 1991. godine Crvena zvezda je bila pobednik Lige šampiona i Super kupa Evrope. Od tada – ništa. Ove godine su i kiparski klubovi (Pafos i AEK) bili nepremostiva prepreka Zvezdi i Parizanu u kvalifikacijama za Ligu šampiona odnosno Ligu Evrope. O „uspesima“ reprezentacije i da ne pričam.

Srbija, kao i bivša Jugoslavija, nikada nije bila velesila u atletici, ali… Imali smo Veru Nikolić, svetsku rekorderku na 800 metara, Nenada Stekića, evropskog rekordera u skoku u dalj (8,45 metara), Dragutina Topića, evropskog prvaka u skoku u vis (Split 1990), njegov državni rekord 238 cm nije ni do danas oboren, a i dalje je među dvadesetak najboljih na svetu.

Poslednjih desetak godina Ivana Španović je „kraljica“naše atletike (na Svetskom prvenstvu 2013. godine u Moskvi osvojila je bronzanu medalju što je bila i prva medalja za Srbiju na svetskim prvenstvima u atletici). Da ne nabrajam sve njene medalje sa najvećih takmičenja. Ali, „krštenica“ čini svoje i Ivani ne samo da se treba „dići spomenik za života“, odati joj priznanje za sve što je dala srpskoj atletici, već i angažovati je kao selektora, trenera, savetnika…

Vera, Nenad, Dragutin, Ivana… su bili vanserijski talenti i samo zahvaljujući tom talentu i, naravno, mukotrpnom radu ostvarili su velike uspehe. Danas srpska atletika ima dve devojčice koje su već sada u samom vrhu svetske atletike – Angelina Topić je osvojila bronzanu medalju na Svetskom prvenstvu, dok je Adrijana Vilagoš bila „tek“ osma. Angelina je za treće mesto na SP dobila 22.000 dolara, a Adrijana je „nagrađena“ sa 5.000 dolara. Sa tim parama ne mogu da se  plate „prave“ pripreme, stručni štab (recimo psihologa), „pravog“ trenera.

Adrijanu trenira mama Đerđe, bivša rukometašica, bacanje koplja je učila sa ćerkom, Angelinin trener, tata Dragutin Topić jeste bio atletičar, isto skakao u vis, ali je nakon uspeha na Svetskom prvenstvu priznao da „Trener mora da bude i džukela i da kaže ono što otac ne bi rekao nikada“.

Angelina i Adrijana su dosadašnjim rezultatima pokazale da se od njih mogu očekivati medalje sa olimpijskih igara u Los Anđelesu (2028.). Ministarstvo omladine i sporta (ili onaj koji se za sve pita) već danas mora pronaći pare kako bi se obezbedilo da se naše „princeze“ optimalno pripreme za najveću sportsku manifestaciju.

Jer, slikanja sa fudbalerima, prijema u Skupštini neće biti (Los Anđeles 1984. se neće ponoviti), sa Angelinom i Adrijanom vrlo verovatno hoće. Do tada će se iseliti i „Ćacilend“ pa će moći i da se organizuje doček ispod balkona.

P.S.

Kolumne obično pišem u poslednjem trenutku, u nedelju prepodne. Ovu sam napisao još u utorak i nešto mi je smetalo. U poslednjem trenutku pred slanje uredniku shvatio sam šta ne valja – naslov. Pre više od godinu dana (10. 6. 2024) objavio sam kolumnu sa istim naslovom i sličnom tematikom. Znate li šta se od tada promenilo – NIŠTA. I ne samo kada je u pitanju atletika.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.