Mladost na čekanju: Kako fudbaleri iz Srbije postaju statisti u sopstvenoj ligi?

Možda sam se malo „zabrojao“ ali sam siguran da u ovom trenutku u našim superligaškim klubovima igra više od 150 stranaca. Ono što je još pogubnije za srpski fudbal je činjenica da je sve više mladih igrača, uglavnom iz Afrike, koji igraju takmičarske utakmice u juniorskoj konkurenciji. Nisam nacionalista, još manje rasista, ali…Kupujmo i negujmo domaće.

Nije istina da u Srbiji nema talentovane dece. U genima ljudi sa ovih prostora je igra sa loptom (fudbal, košarka, odbojka, vaterpolo, rukomet), treba „samo“ sa njima raditi. Treba imati „lovce na talente“ kao što su svojevremeno bili Tomislav Milićević i Dušan Trbojević koji su svakodnevno obilazili i najzabačnije škole, sela i sokake i nalazili klince koji obećavaju.

Treneri mlađih selekcija moraju biti ne samo odlični poznavaoci fudbalske igre već i pedagozi. Nepisano, ali svojevremeno je u Zvezdi, Partizanu i OFK Beogradu (što ja znam) bilo pravilo „imaš keca ne igraš“. Nije bilo dovoljno samo dobro baratati sa loptom, da bi neko postao dobar fudbaler mora da koristi i glavu.

Danas treneri mlađih kategorija sede u svojim foteljama i čekaju da im roditelji dovedu svoju „talentovanu“ decu, ili da im pak menadžeri „serviraju“ budućeg Mesija, Ronalda…

Naravno, u takvoj situaciji treneri posvećuju znatno veću pažnju toj deci i prilikom sastavljanja tima prednost imaju deca čiji su roditelji sponzori i klinci koje su doveli menadžeri. Zbog toga i ne iznenađuje činjenica da nijedna naša selekcija – U-17, U-19, U21- nije uspela da izbori plasman u završnicu evropskih prvenstava.

Svestan sam ja da se od prodaje ulaznica, marketinga i prihoda od prodaje TV prava jedva mogu platiti računi za struju i vodu. Da (nesrazmerna) pomoć države takođe nije dovoljna za normalno funcionisanje kluba i da je prodaja, pre svega, mladih fudbalera neminovnost, ali…

Januara prošle godine Crvena zvezda je prodala Kostu Nedeljkovića i Jovana Mijatovića. Od te prodaje nema (skoro) niko koristi – Zvezda je izgubila dva klinca koji su mogli (morali) da budu nosioci igre kluba u naredne tri-četiri godine, Nedeljković i Mijatović nisu napredovali, naprotiv. Zvezda je dobila „šaku dolara“, a mogla je… Zaradili su samo oni koji su učestvovali u ovoj (i svim sličnim) transferima.

Sličan scenario je i u slučaju Andrije Maksimovića. Zvezdan Terzić je ubedio Maksimovića da je bolji od Jamala, da na fudbalskoj pijaci vredi najmanje deset, vrlo verovatno i dvadeset miliona evra. Ovog leta će ga prodati i, kratkoročno, zaradiće i Maksimović i Zvezda i, naravno menadžer. Dugoročno – svi su (smo) na gubitku. Interesi fudbalera, kluba i reprezentacije su nebitni.

Zato i jesmo tu gde jesmo.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.